¹約押設計安排押沙龍回來洗魯雅的兒子約押知道王的心想念押沙龍，

¹ Amma Zeruwiya ize Yowab wo faham ka bay kaŋ Dawda bina go Absalom do haray.

²就派人到提哥亞去，從那裡帶了一位聰明的婦人來，對她說：“你要假裝居喪的，穿上喪服，不要用油膏抹身體。要裝成一個為死者居喪很久的婦人。

² Yowab binde donton hala Tekowa. Noodin a na wayboro fo kaŋ gonda carmay ce. A ne waybora se: «Ma ni boŋ himandi boro kaŋ go ga baray. Ma si ji tuusu ni gaahamo gaa, amma ni ma hima sanda wayboro kaŋ gay a goono ga bine sunnu te buuko fo se.

³然後進去見王，對他這樣這樣說。”於是約押把要說的話教了她。

³ Ni ma koy bonkoono jine ka salaŋ a se ya-cine.» Yowab binde na sanniyaŋ daŋ a meyo ra.

⁴提哥亞婦人進去見王，俯伏在地，叩拜他，說：“王啊！求你幫助我。”

⁴ Waato kaŋ Tekowa waybora to bonkoono do, kal a ye hala ganda ka sombu ka ne: «Ya nin bonkoono, m'ay gaakasinay!»

⁵王問她：“你有甚麼事呢？”她回答：“我實在是個寡婦，我的丈夫死了。

⁵ Bonkoono mo ne a se: «Ifo no ka du nin?» A tu ka ne: «Haciika ay ya goboro no zama ay kurnyo bu.

⁶婢女有兩個兒子；有一天，他們兩人在田裡打架，當時沒有人勸開他們，這個就擊打那個，竟把他打死了。

⁶ Ay, ni koŋŋa mo gonda ize aru hinka. I boro hinka din binde gurjay fari do, fayko kulu mo si no, kal afa na afa kar ka wi.

⁷看哪！現在全家族的人都起來攻擊婢女，說：‘你要把那擊殺他兄弟的兇手交出來，好讓我們把他處死，以償他兄弟的命，也可以滅絕那繼承產業的。’這樣他們要使我所剩下的炭火也都熄滅了，不讓我丈夫在這世上留下名字，或留下後代。”

⁷ A go mo, iri dumey tun ay, ni koŋŋa gaa ka ne kala ni ma bora kaŋ na nga nya izo kar ka wi din mo nooyandi, iri m'a wi a nya izo fundo kaŋ a kaa din sabbay se. Yaadin gaa mo i ga tubuko wi nooya. Woodin teeyaŋ gaa mo i g'ay danjo kaŋ cindi ay se wi. Maa wala dumi si cindi ay kurnyo se ndunnya ra.»

⁸王對那婦人說：“你回家去吧！我必為你下令辦這件事。”

⁸ Bonkoono ne waybora se: «Koy ni kwaara. Ay ga lordi te ni sanno boŋ.»

⁹提哥亞婦人又對王說：“我主我王，願這罪歸於我和我父的家；願王和王的王位與這罪無關。”

⁹ Tekowa waybora din binde ne bonkoono se: «Ya koyo ay bonkoono, laala ma ye ka kaŋ ay boŋ nd'ay baaba windo boŋ mo, bonkoono nda nga karga ma goro fansante.»

¹⁰王說：“對你說這事的，你就把他帶到我這裡來，他必不會再打擾你了。”

¹⁰ Bonkoono ne a se: «Boro kulu kaŋ na sanni fo kulu dumi te ni se, ma kande bora din ay do. A si ye ka ni ham koyne.»

¹¹婦人說：“願王記念耶和華你的　神，不許報血仇的人多行殺戮，免得他們滅絕我的兒子。”王說：“我指著永活的耶和華起誓，你的兒子連一根頭髮也不會落在地上。”

¹¹ Kala waybora ne: «Ay ga ni ŋwaaray, naŋ bonkoono ma fongu Rabbi ni Irikoyo, zama daw banako ma si ye ka halaciyaŋ te koyne. I ma si ay izo halaci.» Bonkoono ne koyne: «Ay ze da Rabbi fundikoono, ni izo boŋ hamni folloŋ si kaŋ ganda.»

¹²那婦人又說：“請允許婢女對我主我王再說一句話。”王說：“你說吧。”

¹² Waato din gaa waybora ne: «Ay ga ni ŋwaaray, ma naŋ ay, ni koŋŋa ma salaŋ koyo ay bonkoono se.» A ne waybora se: «Ma ci.»

¹³婦人說：“你為甚麼想出這樣的事來陷害　神的子民呢？王說了這話，如果不讓自己逃亡的人回來，就是個有罪的人了。

¹³ Waybora ne: «Ifo se no ni na hasaraw dabaro wo kaa taray Irikoy jama se? Zama mate kaŋ cine nin, bonkoono, ni goono ga sanney wo ci, a ciya sanda taalikoy nooya, za kaŋ bonkoono mana donton nga wano kaŋ zuru din do, a ma ye ka kaa fu.

¹⁴我們都是必死的，像水潑在地上不能收回來一樣；但　神並不取去人的命，反而設法使逃亡的人不致永遠離開他逃亡。

¹⁴ Zama tilas iri ga bu, iri ga hima danga hari kaŋ mun ganda, kaŋ si ku koyne. Irikoy mo si fundi kom, amma a ga dabari te kaŋ ga naŋ zuranta ma si ciya furante nga se.

¹⁵現在我來對我主我王說這話，是因為眾民使我害怕，所以婢女想：‘現在我要對王說，也許王會成全婢女所求的。’

¹⁵ Sohõ binde, za kaŋ ay kaa zama ay ma sanno wo ci koyo ay bonkoono se, zama borey n'ay humburandi, ay, ni koŋŋa mo ne: Sohõ kal ay ma salaŋ bonkoono se. Hambara a ga nga koŋŋa muraado feeri a se.

¹⁶人要把我和我的兒子從　神的產業上一同消滅，也許王會垂聽，會把婢女從那人的手下救出來。

¹⁶ Zama bonkoono ga maa, hal a ma nga koŋŋa faaba bora kambe ra kaŋ ceeci nga ma in d'ay izo kulu halaci, k'iri fay da tubo kaŋ Irikoy n'iri no.

¹⁷婢女又想：‘我主我王的話必能使我得安慰，因為我主我王像　神的使者一樣，能分辨是非。願耶和華你的　神與你同在。’”

¹⁷ Saaya din no ay, ni koŋŋa ne: Ay ga ni ŋwaaray, naŋ koyo ay bonkoono sanno ma ciya bakaraw wane. Zama sanda mate kaŋ Irikoy malayka bara, yaadin cine no koyo ay bonkoono bara, nga ma ilaalo nda ihanno fay se. Rabbi ni Irikoyo mo ma goro ni banda.»

¹⁸王對那婦人說：“我要問你一句話，請你不要瞞我。”婦人回答：“我主我王，請說！”

¹⁸ Waato din gaa no bonkoono tu ka ne waybora se: «Ay ga ni ŋwaaray no, ni ma si hay kulu tugu ay se kaŋ ay ga ni hã.» Waybora ne: «Koyo ay bonkoono ma salaŋ.»

¹⁹王問：“這一切都是約押一手安排的嗎？”婦人回答：“我指著我主我王起誓，王所說的絲毫不差。這正是王的僕人約押吩咐我的，這一切話也都是他教婢女說的。

¹⁹ Kala bonkoono ne: «D'a ta day, Yowab kambe si ni banda hayo wo kulu ra?» Waybora mo tu ka ne: «Ya koyo ay bonkoono, ay ga ze da ni fundo, boro si no kaŋ ga bare kambe ŋwaari wala kambe wow haray ka fay da haŋ kaŋ koyo ay bonkoono ci, baa afolloŋ. Zama ni tamo Yowab no k'ay lordi, nga mo no ka sanney wo kulu daŋ ay, ni koŋŋa me ra.

²⁰王的僕人約押這樣作，為要挽回這件事。我主有智慧，像　神使者的智慧一樣，能知道世上的一切事。”

²⁰ Ni tamo Yowab na woodin te zama i ma muraado wo hanse. Ay koyo mo gonda laakal gumo, laakal sanda Irikoy malayka fo cine, hal a ga bay hay kulu kaŋ yaŋ go no laabo ra.»

²¹王對約押說：“看哪！這事我已經同意了。你去把那年輕人押沙龍帶回來吧！”

²¹ Bonkoono mo ne Yowab se: «Guna, ni jin ka haya din te. Ma koy binde ka ye ka kande arwaso Absalom.»

²²約押就面伏於地，叩拜王，為王祝福；又說：“今天你僕人知道在我主我王眼前蒙了恩寵，因為王成全了你僕人所求的。”

²² Kala Yowab ye ganda nga moyduma boŋ ka sombu ka bonkoono sifa. Yowab ye ka ne: «Hunkuna ay, ni tamo bay kaŋ ay du gaakuri ni jine, ya koyo ay bonkoono, za kaŋ bonkoono goy nga tamo ŋwaara boŋ.»

²³於是約押起來，往基述去，把押沙龍帶回耶路撒冷。

²³ Yowab binde tun ka koy Gesur ka kande Absalom Urusalima ra.

²⁴王說：“讓他回自己的家裡去，不要見王的面。”押沙龍就轉回自己的家裡去，沒有見王的面。

²⁴ Amma bonkoono ne: «A ma koy nga bumbo windo ra, amma a ma si di ay moyduma.» Absalom binde koy nga bumbo windo ra amma a mana di bonkoono moyduma.

²⁵押沙龍的儀表及其子女在全以色列中，沒有一個人像押沙龍那樣英俊，得人稱讚，從腳底到頭頂，都沒有一點缺陷。

²⁵ Amma Israyla kulu ra sinda bora kaŋ saabuyaŋ wasa ka to Absalom, gaaham booriyaŋ do haray. Za a ce taamey gaa kal a boŋo gaa, kulu sinda leebu baa afo a gaa.

²⁶他每年年底剪髮一次，因為他頭上的頭髮太厚，所以把它剪下來；他把頭髮剪下來以後，總是把頭髮稱一稱；按照王的法碼重約兩公斤。

²⁶ Jiiri kulu, jiiro bananta no a ga cabu, zama hamno ga tin a se, woodin se no a g'a cabu. Saaya kaŋ cine a na nga boŋ hamno cabu kal a ma nga boŋ hamno neesi. A ga to sanda kilo hinka nda jare me, bonkoono neesijo boŋ.

²⁷押沙龍生了三個兒子，一個女兒。女兒名叫他瑪，是個容貌美麗的女子。

²⁷ I na ize alboro hinza hay Absalom se, da ize way fo kaŋ maa ga ti Tamar. Waybora binde isogo no gumo.

²⁸大衛召見押沙龍和好如初押沙龍在耶路撒冷住了兩年，都沒有見王的面。

²⁸ Absalom goro Urusalima ra jiiri hinka timmante, a mana di bonkoono moyduma.

²⁹押沙龍派人去叫約押來，要託他去見王，約押卻不肯來見他。他第二次再派人去叫他，他還是不肯來。

²⁹ Gaa no Absalom donton i ma Yowab ce, zama nga m'a donton bonkoono do, amma Yowab wangu ka koy a do. A ye ka donton sorro hinkanta, amma a wangu ka koy.

³⁰於是押沙龍對僕人說：“你們看，約押的一塊田和我相鄰，田裡有大麥。你們去放火燒田！”押沙龍的僕人就放火把那塊田燒了。

³⁰ Woodin se no a ne nga tamey se: «Wa guna, Yowab faro go ay wano jarga, a gonda sayir* mo a ra. Wa koy ka danji daŋ faro gaa.» Absalom tamey binde na danji daŋ faro gaa.

³¹於是約押起來，到了押沙龍的家，問他：“你的僕人為甚麼放火燒了我那塊田呢？”

³¹ Kala Yowab tun ka koy Absalom do a kwaara ka ne a se: «Ifo se no ni tamey na danji daŋ ay faro gaa?»

³²押沙龍回答約押：“看哪，我派人去見你，說：‘請你到這裡來，我要託你去見王，替我說：“我為甚麼從基述回來呢？我若是還留在那邊，會覺得更好。”’現在，我要見王的面，如果我有罪，任由他把我殺死好了。”

³² Absalom tu Yowab se ka ne: «Guna, ay donton ni gaa. Ay go ga ne: Ma kaa neewo zama ay ma ni donton bonkoono do ka ne: ‹Ifo se no ay kaa ka fun Gesur? A bisa ay se ay ma goro noodin hala hõ.› Sohõ binde, ma naŋ ay ma di bonkoono moyduma. Da laala fo go no ay do mo, a m'ay wi.»

³³於是約押進去見王，把這事告訴了他，王就召見押沙龍。押沙龍進去見王，在王面前臉伏在地拜他，王就與押沙龍親嘴。

³³ Yowab binde kaa bonkoono do ka ci a se. Waato kaŋ a na Absalom ce, kal a kaa bonkoono do. A na nga moyduma sumbal hala ganda bonkoono jine. Bonkoono mo na Absalom garbey sunsum.