1琐法首次发言，责约伯自义
1Sofar iz Naama progovori tad i reče:
2“这许多的话怎可不回答，多嘴多舌的人怎能算为义呢？
2"Zar na riječi mnoge da se ne odvrati? Zar će se brbljavac još i opravdati?
3你胡言乱语可使人不作声吗？你嘲笑的时候，无人责备吗？
3Zar će tvoje trice ušutkati ljude, zar će ruganje ostat' neizrugano?
4你说：‘我的道理纯全，我在你眼前洁净。’
4Rekao si: 'Nauk moj je neporočan, u očima tvojim čist sam i bez ljage.'
5但愿 神说话，愿他开口跟你说话，
5Ali kada bi Bog htio progovorit' i otvorit usta da ti odgovori
6把智慧的奥秘向你显明，因为真的智慧有两面。你当知道 神已忘记了你一部分的罪孽。
6kada bi ti tajne mudrosti otkrio koje um nijedan ne može doumit', znao bi da ti za grijehe račun ište.
7 神洞悉人的罪 神高深莫测之事你怎能查出呢？全能者的终极你怎能洞悉呢？
7Možeš li dubine Božje proniknuti, dokučiti savršenstvo Svesilnoga?
8他的智慧高于诸天，你能作什么呢？比阴间还深，你怎能识透？
8Od neba je više: što još da učiniš? Od Šeola dublje: što još da mudruješ?
9他的智慧比地长，比海宽。
9Duže je od zemlje - šire je od mora!
10他若过来把人囚禁，召人受审，谁能阻止他呢？
10Ako se povuče, ako te pograbi, ako na sud preda, tko će mu braniti?
11因为他认识虚谎的人，他看见欺诈，怎能不鉴察？
11Jer on u čovjeku prozire prijevaru, vidi opačinu ako i ne gleda.
12虚妄的人悟出慧心，就像野驴生子为人。
12Čovjek se bezuman obraća k pameti i divlji magarac uzdi se pokori.
13劝约伯悔改离罪你若心里归向他，又向他伸手祷告；
13Ako li srce svoje ti uspraviš i ruke svoje pružiš prema njemu,
14你若远远地除掉你手里的欺诈，不让不义居在你的帐棚里；
14ako li zloću iz ruku odbaciš i u šatoru svom ne daš zlu stana,
15那么你必仰面，毫无愧色；你也必坚定稳妥，无所惧怕。
15čisto ćeš čelo moći tad podići, čvrst ćeš biti i bojati se nećeš.
16你必忘记你的苦楚，回忆好像逝去的流水，
16Svojih se kušnja nećeš sjećat' više kao ni vode koja je protekla.
17你们的人生必明亮如正午，虽然黑暗仍像早晨。
17Jasnije će tvoj život sjat' no podne, tmina će se obratit' u svanuće.
18因为有指望，你必安稳，你必四处巡查，安然睡觉。
18U uzdanju svom živjet ćeš sigurno i zaštićen počivat ćeš u miru.
19你躺卧，不受惊吓，必有很多人求你的情面。
19Kad legneš, nitko te buniti neće; mnogi će tvoju tražiti naklonost.
20但恶人的眼目必昏花，逃亡之路也必断绝，他们的指望就是最后的一口气。”
20A zlikovcima ugasnut će oči, neće im više biti utočišta: izdahnut', bit će jedina im nada."