1力言人生是短暂且可悲
1Čovjek koga je žena rodila kratka je vijeka i pun nevolja.
2他生长如花，又遭割下；他飞去如影，并不停留。
2K'o cvijet je nikao i vene već, poput sjene bježi ne zastajuć'.
3这样的人你还睁眼看他，又把他带到你跟前受审吗？
3Na takva, zar, ti oči otvaraš i preda se na sud ga izvodiš?
4谁能使洁净出于污秽呢？无人有此本事。
4Tko će čisto izvuć' iz nečista? Nitko!
5人的日子既然被限定，他的月数亦在乎你，你也定下他的界限，使他不能越过。
5Pa kad su njegovi dani odbrojeni, kad mu broj mjeseci o tebi ovisi, kad mu granicu stavljaš neprijelaznu,
6就求你转眼不看他，使他得歇息，直等到他像雇工一样享受他的日子。
6skini s njega pogled da počinut' može, poput najamnika da svoj dan uživa.
7树木常有希望，树木若被砍下，也会再发芽，嫩枝仍生长不息。
7TÓa ni drvu nije nada sva propala, posječeno, ono opet prozeleni i mladice nove iz njega izbiju.
8虽然树根衰老在地里，树干也枯死在土中，
8Ako mu korijen i ostari u zemlji, ako mu se panj i sasuši u prahu,
9一有水气，就会萌芽，又生长枝条如新栽的树一样。
9oćutjevši vodu, ono će propupat' i pustiti grane kao stablo novo.
10人死了，就化为乌有；人一气绝就不在了。
10Al' kad čovjek umre, ostaje pokošen, kad smrtnik izdahne, gdje li je on tada?
11海洋中的水消失，江河枯竭干涸，
11Može sva voda iz mora ispariti i presahnut' rijeke, isušit posvema',
12人也是这样一躺下去，就不再起来，直到天都没有了还不醒过来，也不能从睡眠中被唤醒。
12al' čovjek kad legne, ne ustaje više, dok nebesa bude, neće se podići, od sna se svojega probuditi neće.
13但愿你把我藏在阴间，把我隐藏，直到你的怒气过去；愿你为我定一个期限，好记念我。
13O, kad bi me htio skriti u Šeolu, zakloniti me dok srdžba ti ne mine, dÓati mi rok kad ćeš me se spomenuti,
14人若死了，怎能再活呢？我要在我一切劳苦的日子等待，等到我得释放的时候来到。
14- jer, kad umre čovjek, zar uskrsnut' može? - čekao bih te sve dane vojske svoje dok ne bi došao da mi smjenu dadeš.
15你一呼叫，我就回答你，你必渴慕你手所作的。
15Zvao bi me, a ja bih se odazvao: zaželio si se djela svojih ruku.
16但现在你数点我的脚步，必不再鉴察我的罪过，
16A sad nad svakim mojim vrebaš korakom, nijednog mi grijeha nećeš oprostiti,
17我的过犯被你封在囊中，我的罪孽你以灰泥遮盖了。
17u vreći si prijestup moj zapečatio i krivicu moju svu si zapisao.
18山崩下坠，岩石挪开原处；
18Vaj! K'o što se jednom uruši planina, k'o što se hridina s mjesta svog odvali,
19流水磨蚀石头，水的泛溢冲去地上的尘土，你也这样灭绝人的指望。
19k'o što voda kamen s vremenom istroši, a pljusak bujicom zemlju svu sapere, tako uništavaš nadu u čovjeku.
20你永远胜过人，人就去世，你改变他的容貌，把他遣走。
20Oborio si ga - on ode za svagda, nagrđena lica, otjeran, odbačen.
21他的儿女得尊荣，他并不晓得，他们降为卑，他也不觉得，
21Djecu mu poštuju - o tom ništa ne zna; ako su prezrena - o tom ne razmišlja.
22只觉自己身上的痛苦，为自己悲哀。”
22On jedino pati zbog svojega tijela, on jedino tuži zbog svojeg života."