1约伯责友待己宽待人严
1Job progovori i reče:
2“你们叫我受苦要到几时呢？用话压碎我要到几时呢？
2"TÓa dokle ćete mučit' dušu moju, dokle ćete me riječima satirat'?
3你们已经十次侮辱我，你们苛刻地对我，也不觉得羞耻。
3Već deseti put pogrdiste mene i stid vas nije što me zlostavljate.
4即使我真的有过错，由我承担好了。
4Pa ako sam zastranio doista, na meni moja zabluda ostaje.
5你们若真的妄自尊大攻击我，用我的羞辱来证明我的不是，
5Mislite li da ste me nadjačali i krivnju moju da ste dokazali?
6那么，就知道是 神颠倒我的案件，用他的网圈住我。
6Znajte: Bog je to mene pritisnuo i svojom me je on stegnuo mrežom.
7我呼叫‘强暴！’却没有回答；我呼求，却得不到公断。
7Vičem: 'Nasilje!' - nema odgovora; vapijem - ali za me pravde nema.
8 神用篱笆拦阻我的道路，使我不能经过；他又使黑暗笼罩我的路。
8Sa svih strana put mi je zagradio, sve staze moje u tminu zavio.
9他从我身上剥去我的荣耀，又挪去我头上的冠冕。
9Slavu je moju sa mene skinuo, sa moje glave strgnuo je krunu.
10他四面拆毁我，我就离世，他又把我这指望如树枝一样拔出来。
10Podsijeca me odasvud te nestajem; k'o drvo, nadu mi je iščupao.
11他的怒气向我发作，把我看作他的敌人；
11Raspalio se gnjev njegov na mene i svojim me drži neprijateljem.
12他的军队一起上来，他们攻击我，在我的帐棚周围安营。
12U bojnom redu pristižu mu čete, putove proti meni nasipaju, odasvud moj opkoljavaju šator.
13约伯被亲友疏远他使我的族人远离我，使我熟悉的人完全与我疏远。
13Od mene su se udaljila braća, otuđili se moji poznanici.
14我的亲戚离弃我，我的朋友忘记我；
14Nestade bližnjih mojih i znanaca, gosti doma mog zaboraviše me.
15在我家中寄居的和我的婢女，都把我当作外人，我在他们的眼中是个外族人。
15Sluškinjama sam svojim kao stranac, neznanac sam u njihovim očima.
16我呼唤仆人，他不回答，我得用口哀求他。
16Slugu zovnem, a on ne odgovara i za milost ga moram zaklinjati.
17妻子厌恶我的气息，同胞兄弟也厌弃我，
17Mojoj je ženi dah moj omrznuo, gadim se djeci vlastite utrobe.
18连小孩子也藐视我，我一起来，他们就讥笑我；
18I deranima na prezir tek služim, ako se dignem, rugaju se meni.
19我所有的密友都憎恶我，我所爱的人也向我反脸。
19Pouzdanicima sam svojim mrzak, protiv mene su oni koje ljubljah.
20我的骨头紧贴着皮肉，我只剩牙皮逃过大难。
20Kosti mi se za kožu prilijepiše, osta mi jedva koža oko zuba.
21向友求怜我的朋友啊！求你们怜悯我，怜悯我吧！因为 神的手击打了我。
21Smilujte mi se, prijatelji moji, jer Božja me je ruka udarila.
22你们为什么有如 神那样逼迫我？还不因吃我的肉感到满足吗？
22Zašto da me k'o Bog sam progonite, zar se niste moga nasitili mesa?
23深信终必得蒙救恩但愿我的话现在都写下，都刻在书简上，
23O, kad bi se riječi moje zapisale i kad bi se u mjed tvrdu urezale;
24用铁笔又用铅，永远刻在磐石上。
24kad bi se željeznim dlijetom i olovom u spomen vječan u stijenu uklesale!
25我知道我的救赎主活着，最后他必在地上兴起。
25Ja znadem dobro: moj Izbavitelj živi i posljednji će on nad zemljom ustati.
26我的皮肉遭受毁坏以后，这事就要发生，我必在肉体以外得见 神。
26A kad se probudim, k sebi će me dići: iz svoje ću puti tad vidjeti Boga.
27我必见他在我身边，我要亲眼见他，并非外人，我的心肠在我里面渴想极了。
27Njega ja ću kao svojega gledati, i očima mojim neće biti stranac: za njime srce mi čezne u grudima.
28你们若说：‘惹事的根既然在他，我们要怎样逼迫他呢？’
28Kad kažete: 'Kako ćemo ga goniti? Koji ćemo razlog protiv njega naći?',
29你们就当惧怕刀剑，因为这些罪孽带来刀剑的惩罚，好使你们知道有审判。”
29mača tad se bojte: grijehu mač je kazna. Saznat ćete tada da imade suda!"