1约伯寻不见 神
1Job progovori i reče:
2“直到今日我还有苦情要申诉，我虽然叹息，他的手仍然沉重。
2"Zar mi je i danas tužaljka buntovna? Teška mu ruka iz mene vapaj budi:
3但愿我知道怎样能寻见 神，能到他的台前来。
3o, kada bih znao kako ću ga naći, do njegova kako doprijeti prijestolja,
4好让我在他面前呈上我的案件，满口辩论向他申诉；
4pred njim parnicu bih svoju razložio, iz mojih bi usta navrli dokazi.
5知道他要回答我的话，明白他对我说什么。
5Rad bih znati što bi meni odvratio i razumjeti riječ što bi je rekao!
6他会以大能与我相争吗？必不会这样，他必关怀我。
6Zar mu treba snage velike za raspru? Ne, dosta bi bilo da me on sasluša.
7在他那里正直人可以与他彼此辩论，这样，我就必永远摆脱那审判我的。
7U protivniku bi vidio pravedna, i parnica moja tad bi pobijedila.
8可是我往前走，他不在那里；我若往后退，我也不能见他。
8Na istok krenem li, naći ga ne mogu; pođem li na zapad, ne razabirem ga.
9他在左边行事，我却见不到；他在右边隐藏，我却看不见。
9Ištem na sjeveru, al' ga ne opažam; nevidljiv je ako se k jugu okrenem.
10可是他知道我所行的道路，他试炼我以后，我必像精金出现。
10Pa ipak, on dobro zna put kojim kročim! Neka me kuša: čist k'o zlato ću izići!
11自言未曾背道我的脚紧随他的脚步，我谨守他的道，并不偏离。
11Noga mi se stopa njegovih držala, putem sam njegovim išao ne skrećuć';
12他嘴唇的命令我没有离弃，我珍藏他口中的言语在我的怀里，胜过我需用的饮食。
12slušao sam nalog njegovih usana, pohranih mu riječi u grudima svojim.
13但是他既已定意，谁能使他转意呢？他心里所愿的，就行出来。
13Al' htjedne li štogod, tko će ga odvratit'? Što zaželi dušom, to će ispuniti.
14他为我所定的，他必成全，这类的事情，他还有许多。
14Izvršit će što je dosudio meni, kao i sve drugo što je odlučio!
15因此我在他面前惊惶，一想到这事，我就惧怕他。
15Zbog toga pred njime sav ustravljen ja sam, i što više mislim, jače strah me hvata.
16 神使我心里胆怯，全能者使我惊惶，
16U komade Bog mi je srce smrvio, užasom me svega prožeo Svesilni,
17因为我在黑暗面前并没有被消灭，也不怕幽暗遮盖着我的脸。”
17premda nisam ni u tminama propao, ni u mraku što je lice moje zastro.