1约伯力言自己行义不渝
1Job nastavi svoju besjedu i reče:
2“永活的 神夺去我的公理，全能者使我心中痛苦。
2"Živoga mi Boga što mi pravdu krati i Svesilnog koji dušu mi zagorča:
3只要我的生命还在我里面， 神赐我的气息还在我鼻孔里，
3sve dok duha moga bude još u meni, dok mi dah Božji u nosnicama bude,
4我的嘴唇决不说不义之言，我的舌头也不讲诡诈之语。
4usne moje neće izustiti zloću niti će laž kakva doći na moj jezik.
5我绝对不以你们为是，我到死也不放弃我的纯全；
5Daleko od mene da vam dadem pravo, nedužnost svoju do zadnjeg daha branim.
6我坚守我的义决不放松，我一生的日子我的心必不责备我。
6Pravde svoje ja se držim, ne puštam je; zbog mojih me dana srce korit' neće.
7愿我的敌人如恶人一般，愿那起来攻击我的像不义的人一样。
7Neka mi dušmana kob opakog snađe, a mog protivnika udes bezbožnikov!
8不敬虔的人没有指望不敬虔的人被剪除， 神夺去他性命的时候还有什么指望呢？
8Čemu se nadati može kad vapije i kada uzdiže k Bogu dušu svoju?
9患难临到他身上的时候， 神会垂听他的哀求吗？
9Hoće li čuti Bog njegove krikove kada se na njega obori nevolja?
10他以全能者为乐，时时求告 神吗？
10Zar će se radovat' on u Svesilnome, zar će Boga svakog časa zazivati?
11我借 神的能力教导你们，我不向你们隐瞒全能者的事。
11Ali Božju ruku ja ću vam pokazat' i neću vam sakrit namjere Svesilnog.
12你们都亲自见过，你们为什么成了这么虚妄呢？
12Eto, sve ste sami mogli to vidjeti, što se onda u ispraznosti gubite?"
13这是恶人从 神所得的分，强暴的人从全能者所得的业。
13"Ovu sudbu Bog dosuđuje opakom, ovo baštini silnik od Svemogućeg.
14即使他的儿女增多，还是被刀剑所杀，他的子孙也必永不得饱食；
14Ima li sinova mnogo, mač ih čeka, a porod mu neće imat' dosta kruha.
15他的遗族在死人中埋葬，他的寡妇也都不哀哭。
15Smrt će sahranit' preživjele njegove i udovice ih oplakivat neće.
16他虽然堆积银子如尘沙，预备衣服如泥土，
16Ako i srebra k'o praha nagomila, ako i nakupi haljina k'o blata,
17他尽管预备，义人却要穿上；他的银子，无辜的人也要瓜分。
17nek' ih skuplja, odjenut će ih pravednik, ljudi će nedužni podijeliti srebro.
18他建造房屋如蜘蛛结网，又如守望者所搭的棚。
18Od paučine je kuću sagradio, kolibicu kakvu sebi diže čuvar:
19他虽然躺下的时候富有，却不再这样；他一张开双眼，财富就不在了。
19bogat je legao, al' po posljednji put; kad oči otvori, ničeg više nema.
20惊恐必如众水追上他，暴风在夜间把他刮去。
20Usred bijela dana strava ga spopada, noću ga oluja zgrabi i odnese.
21东风把他吹起，他就消逝；又把他卷起，离开原来的地方。
21Istočni ga vjetar digne i odvuče, daleko ga baca od njegova mjesta.
22 神射击他，毫不留情，他甚愿快快逃脱 神的手。
22Bez milosti njime vitla on posvuda, dok mu ovaj kuša umaći iz ruke.
23有人向他拍掌，发嘶声赶他离开原来的地方。”
23Rukama plješću nad njegovom propašću i zvižde na njega kamo god došao.