1 神的智慧与能力
1Job progovori i reče:
2“我实在知道是这样，但是，人在 神面前怎能算为公义呢？
2"Zaista, dobro ja znadem da je tako: kako da pred Bogom čovjek ima pravo?
3人若愿意与他辩论，连千分之一也答不出来。
3Ako bi se tkogod htio prÓeti s njime, odvratio mu ne bi ni jednom od tisuću.
4他心里有智慧，而且有极大的能力，有谁对他刚硬而平安无事呢？
4Srcem on je mudar, a snagom svesilan, i tko bi se njemu nekažnjeno opro?
5他在怒中移山翻冈；山冈却不知道；
5On brda premješta, a ona to ne znaju, u jarosti svojoj on ih preokreće.
6他使大地震动离开本处，大地的柱子就摇撼；
6Pokreće on zemlju sa njezina mjesta, iz temelja njene potresa stupove.
7他吩咐太阳，太阳就不上升，又封闭众星；
7Kad zaprijeti suncu, ono se ne rađa, on pečatom svojim i zvijezde pečati.
8他独自铺开苍天，步行在海浪之上；
8Jedini on je nebesa razapeo i pučinom morskom samo on hodao.
9他造北斗与参星，昴星和南方的星座；
9Stvorio je Medvjede i Oriona, Vlašiće i zvijezđa na južnome nebu.
10他所行的大事无法测度，所行的奇事不可胜数。
10Tvorac on je djela silnih, nepojmljivih čudesa koja se izbrojit' ne mogu.
11他行过我身边，我却看不见；他掠过去，我竟不觉察。
11Ide pored mene, a ja ga ne vidim; evo, on prolazi - ja ga ne opažam.
12他夺取，谁能拦阻他？谁敢问他：‘你干什么？’
12Ugrabi li što, tko će mu to priječit, i tko ga pitat smije: 'Što si učinio?'
13人受苦难不一定因为罪 神必不抑制他的怒气，海怪拉哈伯的助手都俯伏在他以下。
13Bog silni srdžbu svoju ne opoziva: pred njim poniču saveznici Rahaba.
14何况我呢？我怎敢回答他，措辞与他辩论呢？
14Pa kako onda da njemu odgovorim, koju riječ da protiv njega izaberem?
15即使我有理，也不敢回答，只向那审判我的求怜悯；
15I da sam u pravu, odvratio ne bih, u suca svojega milost bih molio.
16即使我呼求，他也回答我，我还是不信他会垂听我的声音。
16A kad bi se na zov moj i odazvao, vjerovao ne bih da on glas moj sluša.
17他用暴风伤害我，无缘无故加添我的创伤。
17Jer, za dlaku jednu on mene satire, bez razloga moje rane umnožava.
18他不让我喘一口气，却使我饱尝苦楚。
18Ni časa jednoga predahnut' mi ne da, nego mene svakom gorčinom napaja!
19若论力量，他多么强大，若论诉讼，他说：‘谁能把我传来？’
19Ako je na snagu - tÓa on je najjači! Ako je na pravdu - tko će njega na sud?
20即使我有理，我的口还是定我有罪；即使我完全，我的口还是判我乖谬。
20Da sam i prav, usta bi me osudila, da sam i nevin, zlim bi me proglasila.
21我虽然完全，却不顾我自己，倒厌恶我的生命。
21A jesam li nevin? Ni sam ne znam više, moj je život meni sasvim omrzao!
22所以我说，善恶都是一样，完全人和恶人，他都灭尽。
22Jer, to je svejedno; i zato ja kažem: nevina i grešnika on dokončava.
23灾祸忽然把人杀害的时候，他就必嘲笑无辜人的遭遇。
23I bič smrtni kad bi odjednom ubijo ... ali on se ruga nevolji nevinih.
24全世界交在恶人的手中，他蒙蔽世上审判官的脸，如果不是他，那么是谁呢？
24U zemlji predanoj u šake zlikovaca, on oči sucima njezinim zastire. Ako on to nije, tko je drugi onda?
25我的日子过得比信差还快，飞快逝去，不见福乐。
25Od skoroteče su brži moji dani, bježe daleko, nigdje dobra ne videć.'
26我的日子消逝有如快船，好像俯冲猛扑食物的鹰。
26K'o čamci od rogoza hitro promiču, k'o orao na plijen kada se zaleti.
27我若说：‘我要忘记我的苦情，要除去愁容，面露喜乐。’
27Kažem li: zaboravit ću jadikovku, razvedrit ću lice i veseo biti,
28我就惧怕我的一切痛苦，因为我知道你必不以我为无辜。
28od mojih me muka groza obuzima, jer znadem da me ti ne držiš nevinim.
29我既然被定为有罪，又何必徒然劳苦呢？
29Ako li sam grešan, tÓa čemu onda da zalud mučim sebe.
30我若用雪水洗净我的身，又用碱水洁净我的手，
30Kad bih i sniježnicom sebe ja isprao, kad bih i lugom ruke svoje umio,
31你还是把我扔入坑中，连我的衣服也憎恶我。
31u veću bi me nečist opet gurnuo, i moje bi me se gnušale haljine!
32他不像我是个人，使我可以答他，让我们一起对簿公堂。
32Nije čovjek k'o ja da se s njime pravdam i na sud da idem s njim se parničiti.
33我俩之间并没有仲裁者，能够按手在我们双方身上。
33Niti kakva suca ima među nama da ruke svoje stavi na nas dvojicu,
34愿他使他的刑杖离开我，愿他可畏的威严不惊吓我，
34da šibu njegovu od mene odmakne, da užas njegov mene više ne plaši!
35我就说话，也不怕他，因为我本身并不是这种人。”
35Govorit ću ipak bez ikakva straha, jer ja nisam takav u svojim očima!