1始祖被引诱而违主命
1Али змија беше лукава мимо све звери пољске, које створи Господ Бог; па рече жени: Је ли истина да је Бог казао да не једете са сваког дрвета у врту?
2女人对蛇说：“园中树上的果子，我们都可以吃；
2А жена рече змији: Ми једемо род са сваког дрвета у врту;
3只有园中那棵树上的果子， 神曾经说过：‘你们不可吃，也不可摸，免得你们死。’”
3Само род с оног дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ, да не умрете.
4蛇对女人说：“你们决不会死；
4А змија рече жени: Нећете ви умрети;
5因为 神知道你们吃那果子的时候，你们的眼睛就开了；你们会像 神一样，能知道善恶。”
5Него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро шта ли зло.
6于是，女人见那棵树的果子好作食物，又悦人的眼目，而且讨人喜爱，能使人有智慧，就摘下果子来吃了；又给了和她在一起的丈夫，他也吃了。
6И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра род с њега и окуси, па даде и мужу свом, те и он окуси.
7二人的眼睛就开了，才知道自己是赤身露体的。于是把无花果树的叶子编缝起来，为自己做裙子。
7Тада им се отворише очи, и видеше да су голи; па сплетоше лишћа смоковог и начинише себи прегаче.
8天起凉风的时候，那人和他的妻子听见耶和华 神在园中行走的声音，就藏在园子的树林中，躲避耶和华 神的面。
8И зачуше глас Господа Бога, који иђаше по врту кад захлади; и сакри се Адам и жена му испред Господа Бога међу дрвета у врту.
9耶和华 神呼唤那人，对他说：“你在哪里？”
9А Господ Бог викну Адама и рече му: Где си?
10他回答：“我在园中听见你的声音，就害怕；因为我赤身露体，就藏了起来。”
10А он рече: Чух глас Твој у врту, па се поплаших, јер сам го, те се сакрих.
11耶和华 神说：“谁告诉你，你是赤身露体呢？难道你吃了我吩咐你不可吃的那树上的果子吗？”
11А Бог рече: Ко ти каза да си го? Да ниси јео с оног дрвета што сам ти забранио да не једеш с њега?
12那人说：“你所赐给我、和我在一起的那女人，她把树上的果子给我，我就吃了。”
12А Адам рече: Жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох.
13耶和华 神对女人说：“你作了什么事呢？”女人说：“那蛇欺哄我，我就吃了。”
13А Господ Бог рече жени: Зашто си то учинила? А жена одговори: Змија ме превари, те једох.
14惩罚与应许耶和华 神对蛇说：“因为你作了这事，就必在所有的牲畜和田野的活物中受咒诅；你要用肚子行走，一生都吃泥土。
14Тада рече Господ Бог змији: Кад си то учинила, да си проклета мимо свако живинче и мимо све звери пољске; на трбуху да се вучеш и прах да једеш до свог века.
15我要使你和女人彼此为仇，你的后裔和女人的后裔，也彼此为仇，女人的后裔要伤你的头，你要伤他的脚跟。”
15И још мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твог и семена њеног; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати.
16耶和华 神对女人说：“我要大大增加你怀胎的痛苦，你必在痛苦中生产儿女；你要恋慕你的丈夫，他却要管辖你。”
16А жени рече: Теби ћу многе муке задати кад затрудниш, с мукама ћеш децу рађати, и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твог, и он ће ти бити господар.
17耶和华 神又对亚当说：“因为你听从了你妻子的话，吃了我吩咐你不可吃的那树上的果子；地就必因你的缘故受咒诅；你必终生劳苦，才能从地里得吃的。
17Па онда рече Адаму: Што си послушао жену и окусио с дрвета с ког сам ти забранио рекавши да не једеш с њега, земља да је проклета с тебе, с муком ћеш се од ње хранити до свог века;
18地要给你长出荆棘和蒺藜来；你也要吃田间的蔬菜；
18Трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско;
19你必汗流满面，才有饭吃，直到你归回地土，因为你是从地土取出来的；你既然是尘土，就要归回尘土。”
19Са знојем лица свог јешћеш хлеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити.
20被逐出伊甸园亚当给他的妻子起名叫夏娃，因为她是众生之母。
20И Адам надеде жени својој име Јева, зато што је она мати свима живима.
21耶和华 神为亚当和他的妻子做了皮衣，给他们穿上。
21И начини Господ Бог Адаму и жени његовој хаљине од коже, и обуче их у њих.
22耶和华 神说：“那人和我们中间的一个相似，能知善恶；现在恐怕他伸出手来，摘取生命树上的果子吃，就永远活着。”
22И рече Господ Бог: Ето, човек поста као један од нас знајући шта је добро шта ли зло; али сада да не пружи руку своју и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те до века живи.
23耶和华 神就把他赶出伊甸园，去耕种他自己也是从那里出来的地土。
23И Господ Бог изагна га из врта едемског да ради земљу, од које би узет;
24于是把亚当驱逐出去，又派基路伯在伊甸园的东边，拿着旋转发火焰的剑，把守到生命树去的路。
24И изагнав човека постави пред вртом едемским херувима с пламеним мачем, који се вијаше и тамо и амо, да чува пут ка дрвету од живота.