1法老连作两个梦
1А после две године дана усни Фараон, а он стоји на једној реци.
2有七头母牛从河里上来，又健美又肥壮，在芦苇中吃草。
2И гле, из реке изађе седам крава лепих и дебелих, и стадоше пасти по обали.
3接着，又有另外七头母牛从河里上来，又丑陋又瘦弱，站在岸上其他母牛旁边。
3И гле, иза њих изађе из реке седам других крава, ружних и мршавих, и стадоше поред оних крава на обали.
4这些丑陋瘦弱的母牛，竟把那些健美肥壮的母牛吃掉，法老就醒了。
4И ове краве ружне и мршаве поједоше оних седам крава лепих и дебелих. У том се пробуди Фараон.
5他又睡着，作了第二个梦，梦见一根麦茎，长出七个麦穗，又肥壮又美好。
5Па опет заспав усни другом, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих;
6接着，又长出七个麦穗，又干瘦又被东风吹焦了。
6А иза њих исклија седам класова малих и штурих;
7这些干瘦的麦穗，竟把那七个又肥壮又饱满的麦穗吞下去，法老就醒了，原来是一个梦。
7Па ови класови мали поједоше оних седам великих и једрих. У том се пробуди Фараон и виде да је сан.
8到了早晨，法老心里烦乱，就派人去把埃及所有的术士和智慧人都召了来；法老把自己的梦告诉他们，但是没有人能替法老解梦。
8И кад би ујутру, он се забрину у духу, и пославши сазва све гатаре мисирске и све мудраце, и приповеди им шта је снио; али нико не може казати Фараону шта значи.
9酒政推荐约瑟那时酒政告诉法老说：“我今日想起了我的过错。
9Тада проговори старешина над пехарницима Фараону и рече: Данас се опоменух греха свог.
10从前法老恼怒臣仆，把我和膳长关在军长府的监房里。
10Кад се Фараон расрди на слуге своје и баци у тамницу у кући заповедника стражарског мене и старешину над хлебарима,
11我们二人在同一夜都作了梦；我们的梦各有不同的解释。
11Уснисмо једну ноћ ја и он, сваки за себе по значењу сна свог уснисмо.
12在那里有一个希伯来的少年人与我们在一起，他是军长的仆人，我们把梦告诉了他，他就替我们解梦，各人的梦有不同的解释。
12А онде беше с нама момче Јеврејче, слуга заповедника стражарског, и ми му приповедисмо сне, а он нам каза шта чији сан значи.
13结果，事情都照着他给我们的解释实现了：我恢复了原职，膳长却被挂起来。”
13И зби се како нам каза: мене поврати Фараон у службу, а оног обеси.
14法老于是派人去召约瑟。他们就急忙把约瑟从监里带出来。他剃了头、刮了脸、换了衣服，就进去见法老。
14Тада Фараон посла по Јосифа, и брже га изведоше из тамнице, а он се обрија и преобуче се, те изађе пред Фараона.
15法老对约瑟说：“我作了一个梦，没有人能够解释。我听见人说，你听了梦，就能解释。”
15А Фараон рече Јосифу: Усних сан, па ми нико не уме да каже шта значи; а за тебе чујем да умеш казивати сне.
16约瑟回答法老，说：“解梦不在于我，但 神必给法老一个吉祥的解答。”
16А Јосиф одговори Фараону и рече: То није у мојој власти, Бог ће јавити добро Фараону.
17法老告诉约瑟：“在梦里我看见我站在河边。
17И рече Фараон Јосифу: Усних, а ја стојим крај реке на обали.
18有七头母牛从河里上来，又肥壮又健美，在芦苇中吃草。
18И гле, из реке изађе седам крава дебелих и лепих, те стадоше пасти по обали.
19接着，又有另外七头母牛上来，又软弱又消瘦又十分丑陋，在埃及全地我没有见过这样丑陋的牛。
19И гле, иза њих изађе седам других крава рђавих, и врло ружних и мршавих, каквих нисам видео у целој земљи мисирској.
20这又消瘦又丑陋的母牛，竟把先前七头肥壮的母牛吃掉。
20И ове краве мршаве и ружне поједоше оних седам дебелих,
21它们吃了以后，却看不出它们是吃掉了肥牛，因为它们丑陋的样子仍是与先前一样。我就醒了。
21И кад им бише у трбуху, не познаваше се да су им у трбуху, него опет беху онако ружне као пре. У том се пробудих.
22在梦里我又看见一根麦茎，长出七个麦穗，又饱满又美好。
22Па опет усних, а то седам класова израсте из једног стабла једрих и лепих;
23接着，又长出了七个麦穗，又枯干又干瘦又被东风吹焦了。
23А иза њих исклија седам малих, танких и штурих.
24这些干瘦的麦穗，竟把那七个美好的麦穗吞下去。我把梦告诉了术士，但是没有人能替我解答。”
24И ови танки класови прождреше оних седам лепих. И ово приповедих гатарима, али ми ни један не зна казати шта значи.
25约瑟为法老解梦约瑟对法老说：“法老的梦都是同一个意思， 神已经把所要作的事告诉法老了。
25А Јосиф рече Фараону: Оба су сна Фараонова једнака; Бог јавља Фараону шта је наумио.
26七头美好的母牛是七年，七个美好的麦穗也是七年；两个梦都是同一个意思。
26Седам лепих крава јесу седам година, и седам лепих класова јесу седам година; оба су сна једнака.
27那接着上来的七头又消瘦又丑陋的母牛是七年，那七个不结实、被东风吹焦了的麦穗也是七年，都是七年饥荒。
27А седам крава мршавих и ружних, што изађоше иза оних, јесу седам година; и седам класова ситних и штурих биће седам година гладних.
28这就是我对法老所说： 神要作的事，他已经向法老显明了。
28То је што рекох Фараону: Бог каже Фараону шта је наумио.
29看哪，埃及全地必有七年大丰收。
29Ево доћи ће седам година врло родних свој земљи мисирској.
30接着又必有七年饥荒；甚至埃及地所有的丰收都被人忘记了，饥荒必把这地毁灭。
30А иза њих настаће седам гладних година, где ће се заборавити све обиље у земљи мисирској, јер ће глад сатрти земљу,
31因为接着而来的饥荒太严重了，使人不觉得这地有过丰收。
31Те се неће знати то обиље у земљи од глади потоње, јер ће бити врло велика.
32至于法老两次作梦，是因为 神已经命定这事，并且要快快地实行。
32А што је два пута узастопце Фараон снио, то је зато што је зацело Бог тако наумио, и на скоро ће то учинити Бог.
33因此，法老要找一个有见识有智慧的人，派他管理埃及地。
33Него сада нека потражи Фараон човека мудрог и разумног, па нека га постави над земљом мисирском.
34法老要这样行，在国中指派官员，当七年丰收的时候，征收埃及地出产的五分之一。
34И нека гледа Фараон да постави старешине по земљи, и покупи петину по земљи мисирској за седам родних година;
35又叫他们把将要来的七个丰年的粮食收集起来，积蓄五谷归在法老的手下，收在各城里作粮食。
35Нека скупљају од сваког жита за родних година које иду, и нека снесу под руку Фараонову сваког жита у све градове, и нека чувају,
36这些粮食要储存起来，可以应付将来埃及地的七年饥荒，免得这地被饥荒所灭。”
36Да се нађе хране земљи за седам година гладних, кад настану, да не пропадне земља од глади.
37约瑟在埃及居高位法老和他的臣仆，都赞同这件事。
37И ово се учини добро Фараону и свим слугама његовим.
38于是法老对臣仆说：“像这样的人，有 神的灵在他里面，我们怎能找得着呢？”
38И рече Фараон слугама својим: Можемо ли наћи човека какав је овај, у коме би дух био Божји?
39法老对约瑟说：“ 神既然把这事指示了你，就再没有人像你这样有见识有智慧了。
39Па рече Фараон Јосифу: Кад је теби јавио Бог све ово, нема никога тако мудрог и разумног као што си ти.
40你可以掌管我的家，我的人民都要听从你的话；只有在王位上我比你大。”
40Ти ћеш бити над домом мојим, и сав ће ти народ мој уста љубити; само ћу овим престолом бити већи од тебе.
41法老又对约瑟说：“你看，我任命你治理埃及全地。”
41И још рече Фараон Јосифу: Ево, постављам те над свом земљом мисирском.
42于是，法老脱下他手上打印的戒指，戴在约瑟的手上；给他穿上细麻的衣服，把金颈链挂在他的颈项上；
42И скиде Фараон прстен с руке своје и метну га Јосифу на руку, и обуче га у хаљине од танког платна, и обеси му златну верижицу о врату,
43又叫约瑟坐在他的副车，有人在他前面喊着：“跪下。”这样，法老任命了约瑟治理埃及全地。
43И посади га на кола која беху друга за његовим, и заповеди да пред њим вичу: Клањајте се! И да га је поставио над свом земљом мисирском.
44法老对约瑟说：“我是法老，但在埃及全地，如果没有你的许可，没有人可以随意作事。”
44И још рече Фараон Јосифу: Ја сам Фараон, али без тебе неће нико маћи руке своје ни ноге своје у свој земљи мисирској.
45法老给约瑟起名叫撒发那忒．巴内亚，又把安城的祭司波提非拉的女儿亚西纳，给约瑟为妻。约瑟出去巡行埃及全地。
45И даде Фараон Јосифу име Псонтомфаних, и ожени га Асенетом кћерју Потифере свештеника онског. И пође Јосиф по земљи мисирској.
46约瑟侍立在埃及王法老面前的时候，年三十岁。约瑟从法老面前出来，遍行埃及全地。
46А беше Јосифу тридесет година кад изађе пред Фараона цара мисирског. И отишавши од Фараона обиђе сву земљу мисирску.
47在七个丰年的时候，地里的出产非常丰盛。
47И за седам родних година роди земља свашта изобила.
48约瑟把埃及七个丰年的一切粮食都收集起来，把粮食存放在城中；各城周围田地所出的粮食，也存放在各城中。
48И стаде Јосиф купити за тих седам година сваког жита што беше по земљи мисирској, и сносити жито у градове; у сваки град сношаше жито с њива које беху око њега.
49约瑟积蓄了极多的五谷，好像海沙那样多，甚至他不再记下数量，因为实在无法计算。
49Тако накупи Јосиф жита врло много колико је песка морског, тако да га преста мерити, јер му не беше броја.
50在荒年还没有来到以前，约瑟生了两个儿子，是安城的祭司波提非拉的女儿亚西纳给约瑟生的。
50И докле још не наста гладна година, родише се Јосифу два сина, које му роди Асенета кћи Потифере свештеника онског.
51约瑟给长子起名叫玛拿西，因为他说：“ 神使我忘记我所有的困苦，以及我父的全家。”
51И првенцу надеде Јосиф име Манасија, говорећи: Јер ми Бог даде да заборавим сву муку своју и сав дом оца свог.
52他给次子起名叫以法莲，因为他说：“ 神使我在受苦之地繁盛起来。”
52А другом надеде име Јефрем, говорећи: Јер ми Бог даде да растем у земљи невоље своје.
53丰年与荒年埃及地的七年丰收一结束，
53Али прође седам година родних у земљи мисирској;
54七年饥荒就随着来了，正像约瑟所说的一样。各地都有饥荒，只有埃及全地仍有粮食，
54И наста седам година гладних, као што је Јосиф напред казао. И беше глад по свим земљама, а по свој земљи мисирској беше хлеба.
55等到埃及全地也要挨饿的时候，人民就向法老求粮。法老对所有的埃及人说：“你们到约瑟那里去，他吩咐你们什么，你们就作什么。”
55Али најпосле наста глад и по свој земљи мисирској, и народ повика к Фараону за хлеб; а Фараон рече свима Мисирцима: Идите к Јосифу, па шта вам он каже оно чините.
56当时饥荒遍及全国，约瑟就开了所有的粮仓，把粮食卖给埃及人，因为埃及地的饥荒非常严重。
56И кад глад беше по свој земљи, отвори Јосиф све житнице, и продаваше Мисирцима. И глад поста врло велика у земљи мисирској.
57各地的人都到埃及去，向约瑟买粮，因为各地的饥荒都非常严重。
57И из свих земаља долажаху у Мисир к Јосифу да купују; јер поста глад у свакој земљи.