1雅各差遣众子往埃及买粮
1А Јаков видећи да има жита у Мисиру, рече синовима својим: Шта гледате један на другог?
2他又说：“我听说埃及有粮食，你们下到那里去，给我们买些粮食，使我们可以活下去，不至饿死。”
2И рече: Ето чујем да у Мисиру има жита; идите онамо те нам купите отуда, да останемо живи и не помремо.
3于是，约瑟的十个哥哥就下去了，要从埃及买五谷。
3И десеторица браће Јосифове отидоше да купе жита у Мисиру.
4但雅各并没有打发约瑟的弟弟便雅悯与哥哥们同去，因为雅各说：“恐怕他会遇到灾害。”
4А Венијамина брата Јосифовог не пусти отац с браћом говорећи: Да га не би задесило како зло.
5以色列的众子也在前来买粮的人群中，因为迦南地也有饥荒。
5И дођоше синови Израиљеви да купе жита с осталима који долажаху; јер беше глад у земљи хананској.
6当时治理埃及地的官长是约瑟，卖粮给那地所有的人民的就是他。所以，约瑟的哥哥们来俯伏在地向他下拜。
6А Јосиф управљаше земљом, и продаваше жито свему народу по земљи. И браћа Јосифова дошавши поклонише му се лицем до земље.
7约瑟看见他的哥哥们，就认得他们，可是他装作陌生人，对他们说严厉的话，问他们：“你们是哪里来的？”他们回答：“我们是迦南地来买粮食的。”
7А Јосиф угледавши браћу позна их; али се учини да их не познаје, и оштро им проговори и рече: Одакле сте дошли? А они рекоше: Из земље хананске, да купимо хране.
8约瑟认得他的哥哥们，他们却不认得他。
8Јосиф дакле позна браћу своју; али они њега не познаше.
9约瑟想起从前所作关于他们的两个梦，就对他们说：“你们是间谍，是来侦察本地的虚实。”
9И опомену се Јосиф снова које је снио за њих; и рече им: Ви сте уходе; дошли сте да видите где је земља слаба.
10他们对他说：“我主啊，不是这样，仆人们实在是来买粮食的。
10А они му рекоше: Нисмо, господару; него слуге твоје дођоше да купе хране.
11我们都是一个人的儿子，是诚实人；仆人们并不是间谍。”
11Сви смо синови једног човека, поштени људи, никада нису слуге твоје биле уходе.
12约瑟对他们说：“不是的，你们实在是来侦察本地的虚实。”
12А он им рече: Није истина, него сте дошли да видите где је земља слаба.
13他们说：“仆人们本是兄弟十二人，我们都是迦南地一个人的儿子。最小的现在与我们的父亲在一起，还有一个不在了。”
13А они рекоше: Нас је било дванаест браће, слуга твојих, синова једног човека у земљи хананској; и ено, најмлађи је данас код оца нашег, а једног нема више.
14约瑟对他们说：“我刚才对你们说：‘你们是间谍。’这话实在不错。
14А Јосиф им рече: Кажем ја да сте ви уходе.
15我要这样试试你们：我指着法老的性命起誓，如果你们最小的弟弟不到这里来，你们就决不得离开这里。
15Него хоћу да се уверим овако: тако жив био Фараон, нећете изаћи одавде докле не дође овамо најмлађи брат ваш.
16你们可以派你们中间一个人回去，把你们的弟弟带来；其余的人都要囚禁起来，好证明你们的话真实不真实。如果不真实，我指着法老的性命起誓，你们就是间谍。”
16Пошљите једног између себе нека доведе брата вашег, а ви ћете остати овде у тамници, па ћу видети је ли истина шта говорите; иначе сте уходе, тако жив био Фараон.
17于是，约瑟把他们收在监房里三天。
17И затвори их у тамницу на три дана.
18到了第三天，约瑟对他们说：“我是敬畏 神的，你们要这样作，就可以活着；
18А трећи дан рече им Јосиф: Ако сте ради животу, ово учините, јер се ја Бога бојим:
19如果你们是诚实人，就叫你们兄弟中一个人囚禁在监里，你们其余的人可以带着粮食回去，解救你们家人的饥荒。
19Ако сте поштени људи, један брат између вас нека остане у тамници, а ви идите и однесите жита колико треба породицама вашим.
20然后把你们最小的弟弟带到我这里来，这样，就可以证明你们的话是真实的，你们就不必死了。”他们就照样作了。
20Па онда доведите к мени најмлађег брата свог да се посведоче речи ваше и да не изгинете. И они учинише тако.
21他们彼此说：“我们在对待弟弟的事上实在有罪。他向我们求情的时候，我们看见他心里的痛苦，却不肯听他，所以这次苦难临到我们身上了。”
21И рекоше један другом: Доиста се огрешисмо о брата свог, јер видесмо муку душе његове кад нам се мољаше, па га се оглушисмо; зато дође на нас ова мука.
22流本回答他们，说：“我不是对你们说过：‘不要伤害那孩子’吗？可是你们不肯听，现在流他血的罪要向我们追讨。”
22А Рувим одговори им говорећи: Нисам ли вам говорио: Немојте се грешити о дете? Али ме не послушасте; и зато се ево тражи од нас крв његова.
23他们不知道约瑟听得明白，因为他们中间有人当传译。
23А они не знаху да их Јосиф разуме, јер се с њим разговараху преко тумача.
24约瑟转身离开他们，哭了一阵，又回到他们那里，与他们说话。然后从他们中间拉出西缅来，在他们眼前把他捆绑起来。
24А Јосиф окрете се од њих, и заплака се. Потом се опет окрете к њима, и проговори с њима, и узевши између њих Симеуна веза га пред њима.
25雅各的众子返回迦南约瑟吩咐人把五谷装满他们的袋，把他们的银子放回各人的布袋里；又给他们路上用的食物。一切就照样办了。
25И заповеди Јосиф да им наспу вреће жита, па и новце шта је који дао да метну свакоме у врећу, и да им даду брашњенице на пут. И тако би учињено.
26他们把粮食驮在他们的驴上，离开那里去了。
26И натоваривши жито своје на магарце своје отидоше.
27到了住宿的地方，他们其中的一个人打开了布袋，要拿饲料喂驴的时候，才发现自己的银子还在袋口那里。
27А један од њих отворив своју врећу да нахрани магарца свог у једној гостионици, виде новце своје озго у врећи.
28于是对兄弟们说：“我的银子都归还了。你们看，就在我的布袋里。”他们就心里惊慌，彼此战战兢兢地说：“ 神向我们作的是什么呢？”
28И рече браћи својој: Ја добих натраг новце своје, ево их у мојој врећи. И задрхта срце у њима и уплашише се говорећи један другом: Шта нам то учини Бог?
29他们回到迦南地他们的父亲雅各那里，把他们遭遇的一切事都告诉了他，说：
29И дошавши к Јакову оцу свом у земљу хананску, приповедише му све што им се догоди, говорећи:
30“那地的主人对我们说了一些严厉的话，把我们当作侦察那地的间谍。
30Оштро говораше с нама човек, који заповеда у оној земљи, и дочека нас као уходе.
31我们对他说：‘我们是诚实人，并不是间谍。
31А кад му рекосмо: Ми смо поштени људи, никад нисмо били уходе;
32我们本是兄弟十二人，都是一个父亲的儿子；有一个不在了，最小的现在与我们的父亲一起在迦南地。’
32Било нас је дванаест браће, синова оца нашег; једног већ нема, а најмлађи је данас код оца нашег у земљи хананској;
33那地的主人对我们说：‘我用这个办法就可以知道你们是不是诚实人：你们兄弟中要留下一人在我这里，其余的人可以带着粮食回去，解救你们家人的饥荒。
33Рече нам човек, који заповеда у оној земљи: Овако ћу дознати јесте ли поштени људи: брата једног између себе оставите код мене, а шта вам треба за породице ваше глади ради, узмите и идите.
34然后把你们最小的弟弟带到我这里来，我就知道你们不是间谍，而是诚实人了。这样，我就把你们的兄弟交还给你们，你们也可以在这地自由来往。’”
34После доведите к мени брата свог најмлађег, да се уверим да нисте уходе него поштени људи; брата ћу вам вратити, и моћи ћете трговати по овој земљи.
35后来他们倒布袋的时候，不料各人的银包仍然在各人的布袋里。他们和他们的父亲看见了银包，就都惧怕起来。
35А кад изручиваху вреће своје, гле, свакоме у врећи беху у завежљају новци његови; и видевши завежљаје новаца својих уплашише се и они и отац им.
36他们的父亲雅各对他们说：“你们总是使我丧失儿子：约瑟没有了，西缅也没有了，你们还要把便雅悯带走；每一件事都是针对我。”
36И рече им Јаков отац њихов: Потрсте ми децу; Јосифа нема, Симеуна нема, па хоћете и Венијамина да узмете; све се скупило на ме.
37流本对他父亲说：“如果我不把他带回来给你，你可以杀死我的两个儿子；只管把他交给我吧，我必把他带回来给你。”
37А Рувим проговори и рече оцу свом: Два сина моја убиј, ако ти га не доведем натраг; дај га у моје руке, и ја ћу ти га опет довести.
38雅各说：“我的儿子不可与你们一同下去，因为他的哥哥死了，只剩下他一个；如果他在你们所走的路上遇到不幸，你们就使我这白发老人愁愁苦苦地下阴间去了。”
38А он рече: Неће ићи син мој с вама, јер је брат његов умро и он оста сам, па ако би га задесило како зло на путу на који ћете ићи, свалили би сте ме стара с тугом у гроб.