1雅各再差遣众子往埃及买粮
1Али глад беше врло велика у оној земљи.
2他们把从埃及带回来的粮食都吃完了。他们的父亲就对他们说：“你们再去替我们买些粮食回来吧。”
2Па кад поједоше жито које беху донели из Мисира, рече им отац: Идите опет, и купите нам мало хране.
3犹大对他说：“那人认真地警告我们说：‘如果你们的弟弟不与你们一起来，你们就不得见我的面。’
3А Јуда му проговори и рече: Тврдо нам се зарекао онај човек говорећи: Нећете видети лице моје, ако не буде с вама брат ваш.
4如果你让我们的弟弟与我们同去，我们就下去替你买粮食。
4Ако ћеш пустити с нама брата нашег, ићи ћемо и купићемо ти хране.
5如果你不让他去，我们也不下去，因为那人对我们说：‘如果你们的弟弟不与你们一起来，你们就不得见我的面。’”
5Ако ли нећеш пустити, нећемо ићи, јер нам је рекао онај човек: Нећете видети лице моје, ако не буде с вама брат ваш.
6以色列说：“你们为什么这样害我，告诉那人你们还有个弟弟呢？”
6А Израиљ рече: Што ми то зло учинисте и казасте човеку да имате још једног брата?
7他们回答：“那人确实查问有关我们和我们亲属的事，说：‘你们的父亲还活着吗？你们还有其他的兄弟吗？’我们就照着这些话回答他。我们怎么知道他会说：‘你们必要把你们的弟弟带下来’呢？”
7А они рекоше: Човек је потанко распитивао за нас и за род наш говорећи: Је ли вам јоште жив отац? Имате ли још браће? А ми му одговорисмо како нас питаше. Јесмо ли могли како знати да ће казати: Доведите брата свог?
8犹大对他父亲以色列说：“你若打发那孩子与我同去，我们就立刻起程，好叫我们和你，以及我们的孩子都可以存活，不至饿死。
8И рече Јуда Израиљу оцу свом: Пусти дете са мном, па ћемо се подигнути и отићи, да останемо живи и не помремо и ми и ти и наша деца.
9我愿意亲自担保他的安全，你可以从我手里追回他。如果我不把他带回来给你，交在你面前，我愿终生承担这罪。
9Ја ти се јамчим за њ, из моје га руке ишти; ако ти га не доведем натраг и преда те не ставим, да сам ти крив до века.
10要不是我们耽延，现在第二次也回来了。”
10Да нисмо толико оклевали, до сада бисмо се два пута вратили.
11他们的父亲以色列对他们说：“如果必须如此，你们就这样作：你们把本地最好的出产放在袋里，带下去给那人作礼物，就是一点乳香、一点蜂蜜、香料、没药、粟子和杏仁。
11Онда рече Израиљ отац њихов: Кад је тако, учините ово: узмите шта најлепше има у овој земљи у своје вреће, и понесите човеку оном дар: мало тамјана и мало меда, мирисавог корења и смирне, урме и бадема.
12你们手里要多带一倍银子，因为你们要把那放回在你们袋口里的银子带回去，那可能是弄错了的。
12А новаца понесите двојином, и узмите новце што беху озго у врећама вашим и однесите натраг, може бити да је погрешка.
13你们带着你们的弟弟，起程再到那人那里去吧。
13И узмите брата свог, па устаните и идите опет к оном човеку.
14愿全能的 神使那人怜悯你们，给你们释放你们那个兄弟和便雅悯。至于我，如果要丧失儿子，就丧失了吧。”
14А Бог Свемогући да вам да да нађете милост у оног човека, да вам пусти брата вашег другог и Венијамина; ако ли останем без деце, нек останем без деце.
15于是，他们带着这些礼物，手里拿着多一倍的银子，并且带着便雅悯，起程下到埃及去，站在约瑟面前。
15Тада узевши даре и новаца двојином, узевши и Венијамина, подигоше се и отидоше у Мисир, и изађоше пред Јосифа.
16约瑟为兄弟摆设筵席约瑟见便雅悯与他们同来，就对管家说：“把这些人带到我家里，要宰杀牲畜，预备筵席，因为在正午的时候，这些人要与我一起吃饭。”
16А Јосиф кад виде с њима Венијамина, рече човеку који управљаше кућом његовом: Одведи ове људе у кућу, па накољи меса и зготови, јер ће у подне са мном јести ови људи.
17管家就照着约瑟所吩咐的去作，把这些人带到约瑟的家里。
17И учини човек како Јосиф рече, и уведе људе у кућу Јосифову.
18他们因为被领到约瑟的家里，就害怕起来，说：“我们被领到这里来，必定是为了头一次放回在我们袋里的银子，现在他们想攻击我们，制伏我们，逼我们作奴仆，又夺去我们的驴。”
18А они се бојаху кад их човек вођаше у кућу Јосифову, и рекоше: За новце који пре беху метнути у вреће наше води нас, докле смисли како ће нас окривити, да нас зароби и узме наше магарце.
19他们于是走近约瑟的管家，在屋门口与他说话。
19Па приступивши к човеку који управљаше кућом Јосифовом, проговорише му на вратима кућним,
20他们说：“先生啊，我们头一次下来，实在是要买粮食的。
20И рекоше: Чуј, господару; дошли смо били и пре, и куписмо хране;
21后来我们来到住宿的地方，打开布袋的时候，不料各人的银子仍然在各人的袋口里，分文不少；现在我们手里又带回来了。
21Па кад дођосмо у једну гостионицу и отворисмо вреће, а то новци сваког нас беху озго у врећи његовој, новци наши на меру; и ево смо их донели натраг;
22我们手里又另外带来银子，是买粮食用的。我们不知道头一次谁把我们的银子放在我们的布袋里。”
22А друге смо новце донели да купимо хране; не знамо ко нам метну новце наше у вреће.
23管家说：“你们可以放心，不要害怕，是你们的 神，你们父亲的 神，把财宝赐给你们，放在你们的布袋里。你们的银子我早已收到了。”接着他把西缅带出来交给他们。
23А он им рече: Будите мирни, не бојте се; Бог ваш и Бог оца вашег метнуо је благо у вреће ваше; новци су ваши били у мене. И изведе им Симеуна.
24管家把他们领到约瑟的家里，给他们水洗脚，又给他们饲料喂驴。
24И уведе их човек у кућу Јосифову, и донесе им воде те опраше ноге, и магарцима њиховим положи.
25于是，他们预备好了礼物，等候约瑟中午到来，因为他们听说他们要在那里吃饭。
25И приправише дар чекајући докле дође Јосиф у подне, јер чуше да ће они онде јести.
26约瑟回到家里，他们就把手中的礼物带进屋里送给他，又俯伏在地向他下拜。
26И кад Јосиф дође кући, изнесоше му дар који имаху код себе, и поклонише му се до земље.
27约瑟先向他们问安，然后又问：“你们的父亲，就是你们所说的那老人家平安吗？他还在吗？”
27А он их запита како су, и рече: Како је отац ваш стари, за кога ми говористе? Је ли јоште жив?
28他们回答：“你仆人我们的父亲平安，他还在。”于是他们低头下拜。
28А они рекоше: Добро је слуга твој, отац наш; још је жив. И поклонише му се.
29约瑟举目观看，看见自己同母所生的弟弟便雅悯，就问：“这就是你们向我提过那最小的弟弟吗？”又说：“我儿啊，愿 神赐恩给你。”
29А он погледавши виде Венијамина брата свог, сина матере своје, и рече: Је ли вам то најмлађи брат ваш за ког ми говористе? И рече: Бог да ти буде милостив, синко!
30约瑟爱弟弟之情激动起来，就急忙去找个可哭的地方。于是他进了自己的内室，在那里哭了一阵。
30А Јосифу гораше срце од љубави према брату свом, те брже потражи где ће плакати, и ушавши у једну собу плака онде.
31他洗了面，然后出来，抑制着自己的感情，吩咐人说：“开饭吧。”
31После умив се изађе, и устежући се рече: Дајте јело.
32他们就给约瑟单独摆了一席，给那些人另外摆了一席，又给那些与约瑟一同吃饭的埃及人摆了一席，因为埃及人不能与希伯来人一同吃饭，这是埃及人所厌恶的。
32И донесоше њему најпосле и Мисирцима који обедоваху у њега, јер не могаху Мисирци јести с Јеврејима, јер је то нечисто Мисирцима.
33约瑟使众兄弟在他面前排列坐下，都是照着他们长幼的次序。众兄弟就彼此对望，惊奇不已。
33А сеђаху пред њим старији по старештву свом а млађи по младости својој. И згледаху се од чуда.
34约瑟拿起自己面前的食物，分给他们，但是便雅悯分得的食物，比别人多五倍。他们就与约瑟一同喝酒宴乐。
34И узимајући јела испред себе слаше њима, и Венијамину допаде пет пута више него другима. И пише и напише се с њим.