1Духът ми чезне, дните ми гаснат, мене вече гробът [чака].
1Andi minn er bugaður, dagar mínir þrotnir, gröfin bíður mín.
2Сигурно ми се присмиват; И окото ми трябва постоянно да гледа огорченията им!
2Vissulega eru þeir enn að gjöra gys að mér! Auga mitt verður að horfa upp á móðganir þeirra!
3Дай, моля[, поръчителство]; стани ми поръчител при Себе Си; Кой [друг] би дал ръка на мене,
3Set veð, gakk í ábyrgð fyrir mig hjá þér, Guð, hver mun annars taka í hönd mér?
4Защото си скрил сърцето им от разум, Затова няма да ги възвисиш.
4Því að hjörtum þeirra hefir þú varnað vits, fyrir því munt þú ekki láta þá sigri hrósa.
5Който заради плячка предава приятели - Очите на чадата му ще изтекат.
5Hver sem með svikum framselur vini sína að herfangi, _ augu barna hans munu daprast.
6Той ме е поставил и поговорка на людете; И укор станах аз пред тях.
6Hann hefir gjört mig að orðskviði meðal manna, og ég verð að láta hrækja í andlit mitt.
7Помрачиха очите ми от скръб, И всичките ми [телесни] части [станаха] като сянка.
7Fyrir því dapraðist auga mitt af harmi, og limir mínir eru allir orðnir sem skuggi.
8Правдивите ще се почудят на това, И невинният ще се повдигне против нечестивия.
8Réttvísir menn skelfast yfir því, og hinn saklausi fárast yfir hinum óguðlega.
9А праведният ще се държи в пътя си, И който има чисти ръце ще увеличава силата си.
9En hinn réttláti heldur fast við sína leið, og sá sem hefir hreinar hendur, verður enn styrkari.
10А вие всички, моля, пак дойдете; Обаче не ще мога намери между вас един разумен.
10En komið þér allir hingað aftur, og ég mun ekki finna neinn vitran mann meðal yðar.
11Дните ми преминаха; Намеренията ми и желанията на сърцето ми се пресякоха.
11Dagar mínir eru liðnir, fyrirætlanir mínar sundurtættar, _ hin dýrasta eign hjarta míns.
12Нощта [скоро] ще замести деня; Виделото е близо до тъмнината,
12Nóttina gjöra þeir að degi, ljósið á að vera nær mér en myrkrið.
13Ако очаквам преизподнята за мое жилище, Ако съм постлал постелката си в тъмнината,
13Þegar ég vonast eftir að dánarheimar verði híbýli mitt, bý mér hvílu í myrkrinu,
14Ако съм викнал към тлението, Баща ми си ти, - Към червеите: Майка и сестра ми сте,
14þegar ég kalla gröfina ,,föður minn``, ormana ,,móður mína og systur`` _
15То где е сега надеждата ми? Да! кой ще види надеждата ми?
15hvar er þá von mín, já, von mín _ hver eygir hana?Að slagbröndum Heljar stígur hún niður, þá er ég um leið fæ hvíld í moldu.
16При вратите на преизподнята ще слезе тя, Когато едновременно ще има покой в пръстта.
16Að slagbröndum Heljar stígur hún niður, þá er ég um leið fæ hvíld í moldu.