1Наистина има рудница за сребро, И място, гдето злато се плави.
1¶ He rua hoki to te hiriwa e puta mai ai, he wahi ano to te koura e whakarewaina ai.
2Желязото се взима из земята, И медта се лее от камъка.
2He mea tango mai te rino no roto i te whenua; no te kamaka te parahi, he mea whakarewa.
3[Човекът] туря край на тъмнината, И издирва до най-далечните места, Камъните в тъмнината и в мрачната сянка.
3E whakatakotoria ana e te tangata he mutunga mai mo te pouri, e rapua ana e ia ki te tino tutukitanga atu nga kohatu o te pouri, o te atarangi o te mate.
4Далеч от човешко жилище, гдето нозе не стъпват, Той си отваря рудница; Окачени далеч от човеците [рудничарите] се люлеят.
4E pakaruhia mai ana e ia he rua i ko ake o nga nohoanga tangata; kua wareware ratou i te waewae e haere ana; he tawhiti i te tangata to ratou tarenga, e piu atu ana, e piu ana mai.
5Колкото за земята, от нея произлиза хлябът? И под нея се разравя като че ли с огън.
5Ko te whenua, e puta mai ana he taro i roto i a ia: a e hurihia ake ana a raro iho ano he ahi.
6Камъните й са място на сапфир, И златна пръст има в нея.
6Hei wahi mo nga hapira ona kohatu, he puehu koura ano tona.
7Хищна птица не знае тоя път И око на сокол не го е видяло.
7He ara tena kahore i mohiotia e te manu, kiano i kitea e te kanohi o te whatura.
8Горделивите зверове не са стъпвали по него; Лъв не е заминавал през него.
8Kahore nga kirehe whakahi kia takahi i taua ara kahore hoki a reira kia haerea e te raiona tutu.
9[Човекът] простира ръката си върху канарите, Превръща планините из корен.
9E pa atu ana tona ringa ki te kiripaka; hurihia ake e ia nga take o nga maunga.
10Разсича проломи между скалите; И окото му открива всичко що е скъпоценно
10E tapahia ana e ia he awa i roto i nga kamaka, a e kite ana tona kanohi i nga mea utu nui katoa.
11И ограничава капането на водите; И скритото изважда на бял свят.
11E herea ana e ia nga awa kei maturuturu; e whakaputa mai ana hoki i nga mea ngaro ki te marama.
12Но мъдростта, где ще се намери? И где е мястото на разума?
12E kitea ia ki hea te whakaaro nui? kei hea hoki te wahi o te mohio?
13Човекът не познава цената й; И тя не се намира в земята на живите,
13E kore te tangata e mohio ki tona utu, e kore ano taua hanga e kitea ki te whenua o te ora.
14Бездната казва: Не е в мене; И морето казва: Не е у мене.
14¶ E ki ake ana te rire, Kahore i ahau; e ki mai ana hoki te moana, Kahore i ahau.
15Не може да се придобие със злато; И сребро не може да се претегли в замяна с нея.
15E kore e hokona ki te koura, e kore ano hoki e taea te pauna te hiriwa hei utu mona.
16Не може да се оцени с офирско злато, Със скъпоценен оникс и сапфир.
16E kore e taea te whakarite ki te koura o Opira, ki te onika utu nui, ki te hapira.
17Злато и кристал не могат се сравни с нея, Нито може да се размени с вещи от най-чисто злато.
17E kore e rite te koura, te kohatu piata ki a ia: e kore e hokona ki nga oko koura parakore.
18Не ще се спомене корал или кристал [за покупката й. ]Защото цената на мъдростта е по-висока от скъпоценните камъни.
18E kore e whakahuatia te kaoa, nga peara ranei; hira ake hoki te utu o te whakaaro nui i to te rupi.
19Топаз етиопски не ще се сравни с нея; Не ще се оцени тя с чисто злато.
19E kore te topaha o Etiopia e rite ki a ia, e kore e tau te koura parakore hei utu.
20От где, прочее, дохожда мъдростта? И где е мястото на разума? -
20¶ Ka haere mai ra i hea te whakaaro nui? Kei hea te wahi o te matau?
21Понеже е скрита от очите на всичките живи, И утаена от въздушните птици.
21He mea huna atu na hoki i nga kanohi o nga mea ora katoa, ngaro rawa i nga manu o te rangi.
22Гибелта и смъртта казват: С ушите си чухме слух за нея.
22E ki ake ana te whakangaromanga raua ko te mate, i hakiri o maua taringa ki tona rongo.
23Бог разбира пътя й, И Той знае мястото й;
23E mohio ana te Atua ki tona ara, kua kite ano ia i tona wahi.
24Понеже Той гледа до земните краища, И вижда под цялото небе,
24E titiro ana hoki ia ki nga pito o te whenua, e kite ana ia i nga mea i raro i te rangi, a puta noa;
25За да претегля тежината на ветровете, И да измерва водите с мярка.
25E mea ana i te whakataimaha mo te hau; ae, e mehua ana ia i nga wai ki te mehua.
26Когато направи закон за дъжда, И път за светкавицата на гърма,
26I a ia e whakatakoto ana i te tikanga mo te ua, i te huarahi mo te uira o te whatitiri,
27Тогава Той я видя и изяви; Утвърди я, да! и я изследва;
27Ka kitea e ia i reira, a whakapuakina mai ana; i whakaukia e ia, a ata rapua ana e ia.
28И каза на човека: Ето, Страх от Господа, туй е мъдрост, И отдалечаване от злото, това е разум.
28A ka mea ia ki te tangata, Na, ko te wehi ki te Ariki, ko te whakaaro nui tena; a ko te mawehe atu i te kino, koia te matauranga.