¹След това [Давид] си построи [и други] къщи в Давидовия град; приготви и място за Божия ковчег, и постави шатър за него.

¹И начини себи Давид куће у граду Давидовом, и спреми место за ковчег Божји, и разапе му шатор.

²Тогава рече Давид: Не бива да дигат Божия ковчег други освен левитите, защото тях избра Господ да носят Божия ковчег и да Му слугуват винаги.

²Тада рече Давид: Не ваља да носи ковчег Божји нико осим Левити, јер је њих изабрао Господ да носе ковчег Божји и да му служе до века.

³И Давид събра целия Израил в Ерусалим за да пренесат Господния ковчег на мястото, което беше приготвил за него.

³И скупи Давид све синове Израиљеве у Јерусалим да пренесу ковчег Господњи на место његово, које беше спремио.

⁴Давид събра Аароновите потомци и левитите;

⁴Скупи Давид и синове Аронове и Левите,

⁵от Каатовите потомци, началника Уриил и братята му, сто и двадесет души;

⁵Од синова Катових: Урила поглавара и браће његове сто и двадесет;

⁶от Мерариевите потомци началника Асаия и братята му, двеста и двадесет души;

⁶Од синова Мераријевих: Асају поглавара и браће његове двеста и двадесет;

⁷от Гирсоновите потомци, началника Иоил и братята му, сто и тридесет души;

⁷Од синова Гирсонових: Јоила поглавара и браће његове сто и тридесет;

⁸от Елисафановите потомци, началника Семаия и братята му, двеста души;

⁸Од синова Елисафанових: Семају поглавара и браће његове двеста;

⁹от Хевроновите потомци, началника Елиил и братята му, осемдесет души;

⁹Од синова Хевронових: Елила поглавара и браће његове осамдесет;

¹⁰от Озииловите потомци, началника Аминадав и братята му, сто и двадесет души.

¹⁰Од синова Озилових: Аминадава поглавара и браће његове сто и дванаест.

¹¹И Давид повика свещениците Садок и Авиатар и левитите Уриил, Асаия, Иоил, Семаия, Емиил и Аминадав, та им рече:

¹¹Тада дозва Давид Садока и Авијатара свештенике, и Левите и Урила и Асају и Јоила и Самају и Елила и Аминадава,

¹²Вие сте началници на бащините [домове] на левитите; осветете се вие и братята ви за да пренесете ковчега на Господа Израилевия Бог на [мястото], което съм приготвил за него.

¹²И рече им: Ви сте поглавари породица отачких међу Левитима освештајте себе и браћу своју да донесете ковчег Господа Бога Израиљевог на место које сам му спремио.

¹³Защото, понеже първия път вие не [го дигнахте], Господ нашият Бог нанесе поражения върху нас, защото не Го потърсихме според както е заповядано.

¹³Јер што пре не учинисте то, Господ Бог наш продре нас, јер Га не тражисмо како треба.

¹⁴И тъй, свещениците и левитите осветиха себе си за да пренесат ковчега на Господа Израилевия Бог.

¹⁴И освешташе се свештеници и Левити да пренесу ковчег Господа Бога Израиљевог.

¹⁵(Левийците [бяха, които] носеха Божия ковчег с върлините горе на рамената си, както заповяда Моисей, според Господното слово).

¹⁵И носише синови левитски ковчег Божији као што је заповедио Мојсије по речи Господњој на раменима својим и полугама.

¹⁶И Давид каза на левитските началници да поставят братята си певците с музикални инструменти, псалтири и арфи и кимвали, за да свирят весело със силен глас.

¹⁶И рече Давид поглаварима левитским да поставе између браће своје певаче са справама музичким, са псалтирима и гуслама и кимвалима, да певају у глас весело.

¹⁷И така левитите поставиха Емана, Иоилевия син, а от братята му Асафа Варахииния син; а от братята им, Мерариевите потомци, Етана Кисиевия син;

¹⁷И поставише Левити Емана, сина Јоиловог, и од браће његове Асафа сина Варахијиног, и од синова Мераријевих, браће њихове, Етана сина Кисајиног;

¹⁸и с тях братята им от втория чин, вратарите Захария, Вена, Яазиил, Семирамот, Ехиил, Уний, Елиав, Ванаия, Маасия, Мататия, Елифалей, Микнеия, Овид-едом и Еиил.

¹⁸И с њима браћу њихову другог реда: Захарију и Вена и Јазила и Семирамота и Јехила и Унија и Елијава и Венају и Масију и Мататију и Елифела и Микмеју и Овид-Едома и Јеила, вратаре.

¹⁹Така, певците Еман, Асаф и Етан [се определиха] да дрънкат с медни кимвали;

¹⁹И певачи Еман и Асаф и Етан удараху у кимвале бронзане;

²⁰а Захария, Азиил, Семирамот, Ехиил, Уний, Елиав, Маасия и Ванаия с псалтири по Аламот;

²⁰А Захарија и Озило и Семирамот и Јехило и Уније и Елијав и Масија и Венаја у псалтире високо,

²¹а Мататия, Елифалей, Минеия, Авид-едом, Еиил и Азазия, с арфи по Семинит, за да ръководят пеенето.

²¹А Мататија и Елифел и Микмеја, и Овид-Едом, и Јеило и Азазија у гусле ниско.

²²А Ханания, главен певец на левитите, ръководеше пеенето, понеже бе изкусен.

²²А Хенанија поглавар међу Левитима који ношаху ковчег уређиваше како ће се носити, јер беше вешт.

²³А Варахия и Елкана бяха вратари за ковчега.

²³А Варахија и Елкана беху вратари код ковчега.

²⁴А свещениците на Севания, Иосафат, Натанаил, Амасий, Захария, Ванаия и Елиезер свиреха с тръбите пред Божия ковчег; а Овид-едом и Ехия бяха вратари за ковчега.

²⁴А Севанија и Јосафат и Натанаило и Амасај и Захарија и Венаја и Елијезер, свештеници, трубљаху у трубе пред ковчегом Божјим; а Овид-Едом и Јехија беху вратари код ковчега.

²⁵И тъй, Давид и Израилевите старейшини и хилядниците отидоха да дигнат с веселие ковчега на Господния завет от Овид-едомовата къща.

²⁵И тако Давид и старешине Израиљеве и хиљадници иђаху пратећи ковчег Завета Господњег из куће Овид-Едомове с весељем.

²⁶И понеже Бог помагаше на левитите, които носеха ковчега на Господния завет, те пожертвуваха седем юнеца и седем овена.

²⁶И кад Бог поможе Левитима који ношаху ковчег завета Господњег принесоше седам волова и седам овнова.

²⁷И Давид бе облечен с одежда от висон както и всичките левити, които носеха ковчега и певците, и Ханания ръководител на певците; а Давид носеше ленен ефод.

²⁷И Давид беше огрнут плаштем од танког платна, тако и сви Левити који ношаху ковчег и певачи, Хенанија који управљаше носиоцима међу певачима. И Давид имаше на себи оплећак ланен.

²⁸Така целият Израил възвеждаше ковчега на Господния завет с възклицание, с глас от рог, с тръби и с кимвали, като свиреха с псалтири и с арфи.

²⁸И тако сав народ Израиљев праћаше ковчег завета Господњег кликујући и трубећи у трубе и у рогове и ударајући у кимвале и у псалтире и у гусле.

²⁹А когато ковчегът на Господния завет влизаше в Давидовия град, Михала, Сауловата дъщеря, погледна от прозореца, и като видя, че цар Давид скачаше и играеше, презря го в сърцето си.

²⁹А кад ковчег завета Господњег улажаше у град Давидов, Михала кћи Саулова гледајући с прозора виде цара Давида где скаче и игра, и подругну му се у срцу свом.