¹В това време Бог благослови Ноя и синовете му, като им каза: Плодете се, размножавайте се и напълнете земята.

¹И Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им; рађајте се и множите се и напуните земљу;

²Ще се страхуват и ще треперят от вас всички земни животни и всички въздушни птици; те са всичко, що пълзи по земята и с всички морски риби, са предадени в ръцете ви.

²И све звери земаљске и све птице небеске и све што иде по земљи и све рибе морске нека вас се боје и страше; све је предано у ваше руке.

³Всичко живо, що се движи ще ви бъде за храна; давам ви всичко също, както [дадох] зелената трева.

³Шта се год миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву.

⁴Месо обаче с живота му, [то ест], с кръвта му, да не ядете.

⁴Али не једите меса с душом његовом, а то му је крв.

⁵А вашата кръв, [кръвта] на живота ви, непременно ще изискам; от всяко животно ще я изискам; и от човека, да! от брата на всеки човек, ще изискам живота на човека.

⁵Јер ћу и вашу крв, душе ваше, искати; од сваке ћу је звери искати; из руке самог човека, из руке сваког брата његовог искаћу душу човечију.

⁶Който пролее човешка кръв, и неговата кръв от човек ще се пролее; защото по Своя образ направи Бог човека.

⁶Ко пролије крв човечију, његову ће крв пролити човек; јер је Бог по свом обличју створио човека.

⁷А вие, плодете се и се размножавайте, разплодете се по земята и умножавайте се по нея.

⁷Рађајте се дакле и множите се; народите се веома на земљи и намножите се на њој.

⁸После Бог говори на Ноя и на синовете му с него, казвайки:

⁸И рече Бог Ноју и синовима његовим с њим, говорећи:

⁹Вижте, Аз поставям завета Си с вас и с потомството ви подир вас;

⁹А ја ево постављам завет свој с вама и с вашим семеном након вас,

¹⁰и с всичко живо, що е с вас, - птиците, добитъкът и всичките земни животни, които са с вас, да! с всяко земно животно от всичко, което е излязло от ковчега.

¹⁰И са свим животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свих звери земаљских што су с вама, са свачим што је изашло из ковчега, и са свим зверима земаљским.

¹¹Поставям завета Си с вас, че няма да се изтреби вече никоя твар от водите на потопа, нито ще настане вече потоп да опустоши земята.

¹¹Постављам завет свој с вама, те одселе неће ниједно тело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу.

¹²Бог рече още: Ето белегът на завета, който Аз поставям до вечни поколения между Мене и вас и всичко живо, което е с вас:

¹²И рече Бог: Ево знак завета који постављам између себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до века:

¹³поставям дъгата Си в облака, и тя ще бъде белег на завет между Мене и земята.

¹³Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завета између мене и земље.

¹⁴Когато докарам облак на земята, дъгата ще се яви в облака;

¹⁴Па кад облаке навучем на земљу, видеће се дуга у облацима,

¹⁵и ще спомня завета Си, който е между Мене и вас и всичко живо от всяка твар; и водата няма вече да стане потоп за изтреблението на всяка твар.

¹⁵И опоменућу се завета свог који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком телу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тело.

¹⁶Дъгата ще бъде в облака; и ще я гледам, за да си напомням всегдашния завет между Бога и всичко живо от всяка твар, което е на земята.

¹⁶Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати, и опоменућу се вечног завета између Бога и сваке душе живе у сваком телу које је на земљи.

¹⁷Каза Бог на Ноя: Това е белегът на завета, който установих между Мене и всяка твар, която е на земята.

¹⁷И рече Бог Ноју: То је знак завета који сам учинио између себе и сваког тела на земљи.

¹⁸А излезлите от ковчега Ноеви синове бяха Сим, Хам и Яфет; а Хам беше баща на Ханаана.

¹⁸А беху синови Нојеви који изађоше из ковчега: Сим и Хам и Јафет; а Хам је отац Хананцима.

¹⁹Тия трима бяха Ноеви синове; и от тях се насели цялата земя.

¹⁹То су три сина Нојева, и од њих се насели сва земља.

²⁰В това време Ной почна да работи земята и насади лозе.

²⁰А Ноје поче радити земљу, и посади виноград.

²¹И, като пи от виното опи се и се разголи в шатрата си.

²¹И напив се вина опи се, и откри се насред шатора свог.

²²И Хам, Ханаановия баща, видя голотата на баща си и каза на двамата си братя отвън.

²²А Хам, отац Хананцима, виде голотињу оца свог, и каза обојици браће своје на пољу.

²³А Сим и Яфет взеха една дреха и, като я туриха двамата на рамената си, пристъпиха заднишком та покриха голотата на баща си; лицата им гледаха назад, та не видяха бащината си голота.

²³А Сим и Јафет узеше хаљину, и огрнуше је обојица на рамена своја, и идући натрашке покрише њом голотињу оца свог, лицем натраг окренувши се да не виде голотиње оца свог.

²⁴Като изтрезня Ной от виното си и се научи за онова, което му бе направил по-младият му син, рече: -

²⁴А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио млађи син,

²⁵Проклет да е Ханаан; Слуга на слуги ще бъде на братята си.

²⁵И рече: Проклет да је Ханан, и да буде слуга слугама браће своје!

²⁶Рече още: Благословен Господ, Симовия Бог; И Ханаан да му бъде слуга.

²⁶И још рече: Благословен да је Господ Бог Симов, и Ханан да му буде слуга!

²⁷Бог да разшири Яфета. И да се засели в шатрите на Сима; И Ханаан да им бъде слуга.

²⁷Бог да рашири Јафета да живи у шаторима Симовим, а Ханан да им буде слуга!

²⁸И след потопа Ной живя триста и петдесет години.

²⁸И поживе Ноје после потопа триста педесет година.

²⁹И всичките дни на Ноя станаха деветстотин и петдесет години; и умря.

²⁹А свега поживе Ноје девет стотина педесет година; и умре.