Bulgarian

Serbian: Cyrillic

Luke

4

1А Исус, пълен със Светия Дух, когато се върна в Иордан, бе воден от Духа из пустинята четиридесет дена,
1Исус пак пун Духа Светог врати се од Јордана, и одведе Га Дух у пустињу,
2дето бе изкушаван от дявола. И не яде нищо през тия дни; и като се изминаха те, Той огладня.
2И четрдесет дана куша Га ђаво, и не једе ништа за то дана; и кад се они навршише, онда огладне,
3И дяволът Му рече: Ако си Божий Син, заповядай на тоя камък да стане хляб.
3И рече Му ђаво: Ако си Син Божји, реци овом камену да постане хлеб.
4А Исус му отговори: Писано е: "Не само с хляб ще живее човек, [но с всяко Божие слово"].
4И одговори му Исус говорећи: У писму стоји: Неће живети човек о самом хлебу, него о свакој речи Божијој.
5Тогава като Го възведе [на една планина] на високо и Му показа всичките царства на вселената, в един миг време, дяволът Му рече:
5И изведавши Га ђаво на гору високу показа Му сва царства овог света у тренућу ока,
6На Тебе ще дам всичката власт и слава на тия [царства], (защото на мене е предадена, и аз я давам комуто ща), -
6И рече Му ђаво: Теби ћу дати сву власт ову и славу њихову, јер је мени предана, и коме ја хоћу даћу је;
7и тъй, ако ми се поклониш, всичко ще бъде Твое.
7Ти, дакле, ако се поклониш преда мном биће све твоје,
8А Исус в отговор му каза: Писано е: "На Господа твоя Бог да се кланяш, и само Нему да служиш".
8И одговарајући Исус рече му: Иди од мене, сотоно; у писму стоји: Поклањај се Господу Богу свом, и Њему једином служи.
9Тогава Го заведе в Ерусалим, постави Го на крилото на храма, и Му рече: Ако си Божий Син, хвърли се от тук долу;
9И одведе Га у Јерусалим, и постави Га наврх цркве, и рече Му: Ако си Син Божји, скочи одавде доле;
10защото е писано: - "Ще заповяда на ангелите Си за Тебе, да Те пазят;
10Јер у писму стоји да ће анђелима својим заповедити за тебе да те сачувају,
11И на ръце ще Те дигат, Да не би да удариш о камък ногата Си".
11И узеће те на руке да где не запнеш за камен ногом својом.
12А Исус в отговор му рече: Казано е: "Да не изпитваш Господа твоя Бог".
12И одговарајући Исус рече му: Казано је: Не кушај Господа Бога свог.
13И като изчерпа всяко изкушение, дяволът се оттегли от Него за известно време.
13И кад сврши ђаво све кушање, отиде од Њега за неко време.
14А Исус се върна в Галилея със силата на Духа; и слух се разнесе за Него по цялата околност.
14И врати се Исус у сили духовној у Галилеју; и отиде глас о Њему по свему оном крају.
15И Той поучаваше по синагогите им; и всички Го прославяха.
15И Он учаше по зборницама њиховим, и сви Га хваљаху.
16И дойде в Назарет, дето беше отхранен, и по обичая си влезе в синагогата един съботен ден и стана да чете.
16И дође у Назарет где беше одрастао, и уђе по обичају свом у дан суботни у зборницу, и устаде да чита.
17И подадоха Му книгата на пророк Исаия; и Той, като отвори книгата, намери мястото дето бе писано: -
17И даше Му књигу пророка Исаије, и отворивши књигу нађе место где беше написано:
18"Духът на Господа е на Мене, Защото Ме е помазал да благовестявам на сиромасите; Прати Ме да проглася освобождение на пленниците, И прогледване на слепите, Да пусна на свобода угнетените,
18Дух је Господњи на мени; зато ме помаза да јавим јеванђеље сиромасима; посла ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедим заробљенима да ће се отпустити, и слепима да ће прогледати; да отпустим сужње;
19Да проглася благоприятната Господна година".
19И да проповедам пријатну годину Господњу.
20И като затвори книгата, върна я на служителя и седна; а очите на всички в синагогата бяха впити в Него.
20И затворивши књигу даде слузи, па седе: и сви у зборници гледаху на Њ.
21И почна да им казва: Днес се изпълни това писание във вашите уши.
21И поче им говорити: Данас се изврши ово писмо у ушима вашим.
22И всички Му засвидетелствуваха, чудещи се на благодатните думи, които излизаха из устата Му. И думаха: Тоя не е ли Иосифовият син?
22И сви Му сведочаху, и дивљаху се речима благодати које излажаху из уста Његових, и говораху: Није ли ово син Јосифов?
23А той им рече: Без друго ще Ми кажете тая поговорка: Лекарю, изцери себе си; каквото сме чули, че става в Капернаум, стори го и тука в Своята родина.
23И рече им: Ви ћете мени без сумње казати ову причу: Лекару! Излечи се сам; шта смо чули да си чинио у Капернауму учини и овде на својој постојбини.
24И [пак] рече: Истина ви казвам, че никой пророк не е приет в родината си.
24Рече пак: Заиста вам кажем: никакав пророк није мио на својој постојбини.
25А казвам ви наистина, много вдовици имаше в Израил в дните на Илия, когато се затвори небето за три години и шест месеца, и настана голям глад по цялата земя;
25А заиста вам кажем: Многе удовице беху у Израиљу у време Илијино кад се небо затвори три године и шест месеци и би велика глад по свој земљи;
26А нито при една от тях не бе пратен Илия, а само при една вдовица в Сарепта сидонска.
26И ни к једној од њих не би послан Илија до у Сарепту сидонску к жени удовици.
27Тъй също много прокажени имаше в Израил във времето на пророк Елисея; но никой от тях не бе очистен, а само сириецът Нееман.
27И многи беху губави у Израиљу за пророка Јелисија; и ниједан се од њих не очисти до Неемана Сиријанина.
28Като чуха това тия, които бяха в синагогата, всички се изпълниха с гняв,
28И сви се у зборници напунише гнева кад чуше ово.
29и, като станаха изкараха Го вън из града, и заведоха Го при стръмнината на хълма, на който градът им беше съграден, за да Го хвърлят долу.
29И уставши истераше Га напоље из града, и одведоше Га наврх горе где беше њихов град сазидан да би Га бацили одозго.
30Но Той мина посред тях и си отиде.
30Али Он прође између њих, и отиде.
31И слезе в Галилейския град Капернаум, и поучаваше ги в съботен ден;
31И дође у Капернаум град галилејски, и учаше их у суботе.
32и учудваха се на учението Му, защото Неговото слово беше с власт.
32И чуђаху се науци Његовој; јер Његова беседа беше силна.
33И в синагогата имаше човек хванат от духа на нечист бяс; и той извика със силен глас:
33И у зборници беше човек у коме беше нечисти дух ђаволски, и повика гласно
34Ех, какво имаш Ти с нас, Исусе Назарянине? Нима си дошъл да ни погубиш? Познавам Те Кой си Ти, Светият Божий.
34Говорећи: Прођи се, шта је теби до нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам Те ко си, Светац Божји.
35Но Исус го смъмра, казвайки: Млъкни и излез из него. И бесът, като го повали насред, излезе из него, без да го повреди никак.
35И запрети му Исус говорећи: Умукни, и изиђи из њега. И оборивши га ђаво на среду, изиђе из њега, и нимало му не науди.
36И всички се смаяха, и разговаряха се помежду си, думайки: Какво е това слово, дето Той с власт и сила заповядва на нечистите духове, и те излизат?
36И у све уђе страх, и говораху један другом говорећи: Каква је то реч, да влашћу и силом заповеда нечистим духовима, и излазе?
37И слух се разнесе за Него по всичките околни места.
37И отиде глас о Њему по свима околним местима.
38И като стана [та излезе] от синагогата, влезе в Симоновата къща. А Симоновата тъща беше хваната от силна треска; и молиха Го за нея.
38Уставши, пак, из зборнице дође у кућу Симонову; а ташту Симонову беше ухватила велика грозница, и молише Га за њу.
39И Той, като застана над нея, смъмра треската, и тя я остави; и на часа стана та им прислужваше.
39И ставши више ње запрети грозници, и пусти је. И одмах устаде и служаше им.
40И когато залязваше слънцето, всички, които имаха болни от разни болести, доведоха ги при Него; а Той, като положи ръце на всеки от тях, изцели ги.
40А кад захођаше сунце, сви који имаху болеснике од различних болести, довођаху их к Њему; а Он на сваког од њих меташе руке, и исцељиваше их.
41Още и бесове с крясък излизаха из мнозина, и казваха: Ти си Божият Син. А Той ги мъмреше, и не ги оставяше да говорят, понеже знаеха, че Той е Христос.
41А и ђаволи излажаху из многих вичући и говорећи: Ти си Христос Син Божји. И запрећиваше им да не говоре да знају да је Он Христос.
42И като се съмна, Той излезе и отиде в уединено място; а народът Го търсеше, дохождаше при Него, и искаше да Го задържи, за да си не отива от тях.
42А кад наста дан, изиђе и отиде у пусто место; и народ Га тражаше, и дође к Њему, и задржаваху Га да не иде од њих.
43Но той им рече: И на другите градове трябва да благовестя Божието царство, понеже за това съм изпратен.
43А Он им рече: и другим градовима треба ми проповедити јеванђеље о царству Божијем; јер сам на то послан.
44И проповядваше в Галилейските синагоги.
44И проповедаше по зборницама галилејским.