1Когато седнеш да ядеш с началник, Прегледай добре какво има пред тебе
1Кад седнеш да једеш с господином, пази добро шта је пред тобом.
2Иначе ще туриш нож в гърлото си, Ако те обладава охота.
2Иначе би сатерао себи нож у грло, ако би био лаком.
3Не пожелавай вкусните му ястия, Защото те са примамливи гозби.
3Не жели преслачке његове, јер су лажна храна.
4Не се старай да придобиеш богатство, Остави се от тая си мисъл.
4Не мучи се да се обогатиш, и прођи се своје мудрости.
5Хвърляш ли на него очите си, - то го няма! Защото наистина [богатството] си прави крила, Както орел що лети към небето.
5Хоћеш ли бацити очи своје на оно чега брзо нестаје? Јер начини себи крила и као орао одлети у небо.
6Не яж хляба на онзи, който има лошо око, Нито пожелавай вкусните му ястия,
6Не једи хлеба у завидљивца, и не жели преслачака његових.
7Защото, каквито са мислите в душата му - такъв е и той. Казва ти: Яж и пий, Но сърцето му не е с тебе.
7Јер како он тебе цени у души својој тако ти јело његово. Говориће ти: Једи и пиј; али срце његово није с тобом.
8Залъка, който си изял, ще избълваш, И ще изгубиш сладките си думи.
8Залогај што поједеш избљуваћеш, и изгубићеш љубазне речи своје.
9Не говори в ушите на безумния, Защото той ще презре разумността на думите ти.
9Пред безумним не говори, јер неће марити за мудрост беседе твоје.
10Не премествай стари межди, Нито влизай в нивите на сирачетата,
10Не помичи старе међе, и не ступај на њиву сирочади.
11Защото Изкупителят им е мощен; Той ще защити делото им против тебе.
11Јер је јак осветник њихов; браниће ствар њихову од тебе.
12Предай сърцето си на поука И ушите си към думи на знание.
12Обрати к науци срце своје и уши своје к речима мудрим.
13Да не ти се свиди да наказваш детето, Защото, [ако и да] го биеш с пръчка, то няма да умре.
13Не ускраћуј кар детету; кад га бијеш прутом, неће умрети.
14Ти, като го биеш с пръчката, Ще избавиш душата му от ада.
14Ти га биј прутом, и душу ћеш му избавити из пакла.
15Сине мой, ако бъде сърцето ти мъдро, То и на моето сърце ще е драго.
15Сине мој, ако буде мудро срце твоје, веселиће се срце моје у мени;
16Да! сърцето {Еврейски: Вътрешностите.} ми ще се радва, Когато устните ти изговарят правото
16И играће бубрези моји кад усне твоје стану говорити што је право.
17Сърцето ти да не завижда на грешните, Но да [пребъдва в] страх от Господа цял ден,
17Срце твоје нека не завиди грешницима, него буди у страху Господњем увек.
18Защото наистина има бъдеще, И надеждата ти няма да се отсече.
18Јер има плата, и надање твоје неће се затрти.
19Ти, сине мой, слушай и бъди мъдър, И оправяй сърцето си в пътя,
19Слушај, сине мој, и буди мудар и управи путем срце своје.
20Не бъди между винопийци, Между невъздържани месоядци,
20Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама.
21Защото пияницата и чревоугодникът ще осиромашеят, И дремливостта ще облече човека с дрипи.
21Јер пијаница и изјелица осиромашиће, и спавач ходиће у ритама.
22Слушай баща си, който те е родил, И не презирай майка си, когато остарее.
22Слушај оца свог који те је родио, и не презири матере своје кад остари.
23Купувай истината и не я продавай, Тоже и мъдростта, поуката и разума.
23Купуј истину и не продаји је; купуј мудрост, знање и разум.
24Бащата на праведния ще се радва много, И който ражда мъдро чадо ще има радост от него.
24Веома се радује отац праведников, и родитељ мудрога весели се с њега.
25[Прочее], нека се веселят твоят баща и твоята майка, И да се възхищава оная, която те е родила.
25Нека се, дакле, весели отац твој и мати твоја, и нека се радује родитељка твоја.
26Сине мой, дай сърцето си на мене, И очите ти нека внимават в моите пътища,
26Сине мој, дај ми срце своје, и очи твоје нека пазе на моје путе.
27Защото блудницата е дълбока яма, И чуждата жена е тесен ров.
27Јер је курва дубока јама, а тесан студенац туђа жена.
28Да! тя причаква като за плячка, И умножава [числото] на неверните между човеците.
28Она и заседа као лупеж и умножава злочинце међу људима.
29Кому горко? кому скръб? кому каране? Кому оплакване? кому удари без причина? Кому подпухнали очи? -
29Коме: Јаох? Коме: Куку? Коме свађа? Коме вика? Коме ране низашта? Коме црвен у очима?
30На ония, които се бавят около виното, Които отиват да вкусят подправено вино.
30Који седе код вина, који иду те траже растворено вино.
31Не гледай виното, че е червено, Че показва цвета си в чашата, Че се поглъща гладко,
31Не гледај на вино кад се румени, кад у чаши показује лице своје и управо искаче.
32[Защото] после то хапе като змия, И жили като ехидна.
32На последак ће као змија ујести и као аспида упећи.
33Очите ти ще гледат чужди жени, И сърцето ти ще изригва развратни неща;
33Очи ће твоје гледати на туђе жене, и срце ће твоје говорити опачине.
34Даже ще бъдеш като един, който би легнал всред море, Или като един, който би лежал на върха на мачта.
34И бићеш као онај који лежи усред мора и као онај који спава поврх једра.
35Удариха ме [ще речеш], и не ме заболя; Биха ме, и не усетих. Кога ще се събудя, за да го търся пак?
35Рећи ћеш: Избише ме, али ме не заболе; тукоше ме, али не осетих; кад се пробудим, ићи ћу опет да тражим то.