1(По слав. 107). Песен. Давидов псалом. Непоколебимо е сърцето ми, Боже; Ще пея, а още ще славословя, с душата си {Еврейски: Със славата си.}.
1Готово је срце моје, Боже; певаћу и хвалићу заједно са славом својом.
2Събуди се, псалтирю и арфо; Сам аз ще се събудя на ранина.
2Прени се псалтире и гусле, устаћу рано.
3Ще Те хваля, Господи, между племената; Ще Те славословя между народите.
3Славићу Тебе, Господе, по народима, појаћу Теби по племенима.
4Защото Твоята милост е по-велика от небесата, И Твоята вярност [стига] до облаците.
4Јер је сврх небеса милост Твоја и до облака истина Твоја.
5Възнеси се, Боже, над небесата; Славата Ти [нека бъде] по цялата земя.
5Узвиси се више небеса, Боже, и по свој земљи нека буде слава Твоја!
6За да се избавят Твоите възлюбени. Спаси с десницата Си, и послушай ни.
6Да би се избавили мили Твоји, помози десницом својом, и услиши ме.
7Бог говори със светостта Си; [затова], аз ще тържествувам; Ще разделя Сихем, ще размеря долината Сокхот;
7Бог рече у светињи својој: "Веселићу се, разделићу Сихем, и долину Сокот размерићу.
8Мой е Галаад, мой е Манасия, Ефрем тоже е защита на главата ми, Юда е скиптър мой;
8Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој.
9Моав е умивалникът ми, На Едома ще хвърля обувката си, Ще възкликна над филистимската земя.
9Моав је чаша из које се умивам, Едому ћу пружити обућу своју; над земљом филистејском попеваћу."
10Кой ще ме въведе в укрепения град? Кой ще ме заведе до Едом?
10Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?
11Не Ти ли, Боже, Който си ни отхвърлил, И не излизаш [вече], о Боже, с войските ни?
11Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војскама нашим?
12Помогни ни срещу противника, Защото суетна е човешката помощ.
12Дај нам помоћ у тескоби, одбрана је човечија узалуд.
13Чрез Бога ще вървим юнашки, Защото Той е, Който ще стъпче противниците ни.
13Богом смо јаки; Он гази непријатеље наше.