1(По слав. продължение от 113). (9)Не нам, Господи, не нам, Но на Своето име дай слава, Заради милостта Си и заради верността Си.
1Не нама, Господе, не нама, него имену свом дај славу, по милости својој, по истини својој.
2(10)Защо да рекат народите: Где е сега техният Бог?
2Зашто да говоре народи: Где ли је Бог њихов?
3(11)Нашият Бог е на небето; Прави всичко що Му е угодно.
3Бог је наш на небесима, твори све што хоће.
4(12)Техните идоли са сребро и злато, Направа на човешките ръце.
4Идоли су њихови сребро и злато, дело руку човечијих.
5(13)Уста имат, но не говорят; Очи имат, но не виждат;
5Уста имају, а не говоре; очи имају, а не виде;
6(14)Уши имат, но не чуват; Ноздри имат, но не миришат;
6Уши имају, а не чују; ноздрве имају, а не миришу;
7(15)Ръце имат, но не пипат; Нозе имат, но не ходят; Нито издават глас от гърлото си.
7Руке имају, а не хватају; ноге имају, а не ходе, и не пуштају глас из грла свог.
8(16)Подобни на тях ще станат ония, които ги правят, Както и всеки, който уповава на тях.
8Такви су и они који их граде, и сви који се уздају у њих.
9(17)Израилю, уповавай на Господа; Той е тяхна помощ и щит.
9Доме Израиљев, уздај се у Господа; Он им је помоћ и штит.
10(18)Доме Ааронов, уповавайте на Господа; Той е тяхна помощ и щит.
10Доме Аронов, уздај се у Господа; Он им је помоћ и штит.
11(19)Вие, които се боите от Господа, уповавайте на Господа; Той е тяхна помощ и щит.
11Који се бојите Господа, уздајте се у Господа; Он им је помоћ и штит.
12(20)Господ си спомни за нас; ще ни благослови; Ще благослови Израилевия дом; Ще благослови Аароновия дом.
12Господ нас се опомиње, благосиља нас, благосиља дом Израиљев, благосиља дом Аронов;
13(21)Ще благослови ония, които се боят от Господа, И малки и големи.
13Благосиља оне који се боје Господа, мале и велике.
14(22)Дано Господ ви умножава повече и повече - Вас и чадата ви.
14Да вам Господ умножи благослове, вама и синовима вашим!
15(23)Благословени сте вие от Господа, Който е направил небето и земята.
15Господ да вас благослови, Творац неба и земље!
16(24)Небесата са небеса на Господа; А земята Той даде на човешките чада,
16Небо је небо Господње, а земљу је дао синовима човечијим.
17(25)Мъртвите не хвалят Господа, Нито ония, които слизат в [мястото на] мълчанието;
17Неће Те мртви хвалити, Господе, нити они који сиђу онамо где се ћути.
18(26)Но ние ще благославяме Господа От сега и до века. Алилуия.
18Него ћемо ми благосиљати Господа одсад и довека. Алилуја!