¹(По слав. 119). Песен на възкачванията. В бедствието си извиках към Господа; И Той ме послуша.

¹Ка Господу завиках у невољи својој, и услиши ме.

²Господи, избави душата ми от лъжливи устни. И от измамлив език

²Господе! Избави душу моју од уста лажљивих и од језика лукавог.

³Какво Ти дава или какво Ти притуря Измамливият език? -

³Шта ће Ти дати и шта ће Ти принети језик лукави?

⁴Изострените стрели на силен мъж, С въглища от смрика.

⁴Он је као оштре стреле у јакога, као угљевље смреково.

⁵Горко ми, защото странствувам в Мосох, Живея в Кидарските шатри!

⁵Тешко мени кад сам туђин код Месеха, живим код шатора кидарских.

⁶Дълго време живя душата ми С ония, които мразят мир.

⁶Дуго је живела душа моја с онима који мрзе на мир.

⁷Аз [съм] за мир; но когато говоря, Те са за бой.

⁷Ја сам миран; али кад станем говорити у њих је рат.