1(По слав. 17). За първия певец. [Псалом] на Господния слуга {Псал. 36, надписа.} Давид, който е говорил Господу думите на тая песен в деня, когато Господ го избавил от ръката на всичките му неприятели и от ръката на Саула. И рече: Любя Те, Господи, сило моя.
1Љубићу Те, Господе, крепости моја,
2Господ е скала моя, крепост моя и избавител мой, Бог мой, канара моя, на Когото се надявам, Щит мой, рога на избавлението ми и високата ми кула.
2Господе, Граде мој, Заклоне мој, који се оборити не може, Избавитељу мој, Боже мој, Камена горо, на којој се не бојим зла, Штите мој, Роже спасења мог, Уточиште моје!
3Ще призова Господа, Който е достохвален; Така ще бъда избавен от неприятелите си.
3Призивам Господа, коме се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих.
4Връзките на смъртта ме окръжиха; Порои от беззаконие ме уплашиха.
4Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалих људи уплашише ме.
5Връзките на преизподнята ме обвиха; Примките на смъртта ме стигнаха.
5Опколише ме болести паклене, стегоше ме замке смртне.
6В утеснението си призовах Господа. И към Бога мой викнах; От храма Си Той чу гласа ми, И викането ми пред Него стигна в ушите Му.
6У својој тескоби призвах Господа, и к Богу свом повиках; Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође Му до ушију.
7Тогава се поклати и потресе земята; Основите на планините се разлюляха И поклатиха се, защото се разгневи Той.
7Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и померише из темеља горе, јер се Он разљути.
8Дим се издигаше от ноздрите Му, И огън из устата Му поглъщаше; Въглища се разпалиха от Него.
8Подиже се дим од гнева Његовог, из уста Његових огањ, који прождире и живо угљевље одскакаше од Њега.
9Той сведе небесата и слезе; И мрак бе под нозете Му.
9Сави небеса и сиђе. Мрак беше под ногама Његовим.
10Възседна на херувим и летя; Летя на ветрени крила.
10Седе на херувима и подиже се, и полете на крилима ветреним.
11Положи за Свое скривалище тъмнината, За покров около Си тъмните води, Гъстите въздушни облаци.
11Од мрака начини себи кров, сеницу око себе, од мрачних вода, облака ваздушних.
12От святкането пред Него Преминаха през облаците Му Град и огнени въглища.
12Од севања пред Њим кроз облаке Његове удари град и живо угљевље.
13И гръмна Господ от небето, Всевишният даде гласа Си, Град и огнени въглища.
13Загрме на небесима Господ, и Вишњи пусти глас свој, град и живо угљевље.
14И прати стрелите Си та ги разпръсна, Да! светкавици в изобилие та ги смути.
14Пусти стреле своје, и разметну их; силу муња, и расу их.
15Тогава се явиха коритата на водите, Откриха се основите на вселената От Твоето изобличение, Господи, От духането на дъха на ноздрите Ти.
15И показаше се извори водени, и открише се темељи васиљени од претње Твоје, Господе, од дихања духа гнева Твог.
16Прати от височината, взе ме, Извлече ме из големи води.
16Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике.
17Избави ме от силния ми неприятел, От ония, които ме мразеха; Защото бяха по-силни от мене.
17Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
18Стигнаха ме в деня на бедствието ми; Но Господ ми стана подпорка.
18Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
19И изведе ме на широко, Избави ме, защото имаше благоволение към мене.
19Изведе ме на пространо место, и избави ме, јер сам Му мио.
20Въздаде ми Господ според правдата ми; Според чистотата на ръцете ми възнагради ме,
20Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме.
21Защото съм опазил пътищата Господни, И не съм се отклонил от Бога мой в нечестие.
21Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог,
22Защото всичките Му съдби са били пред мене, И от повеленията Му не съм се отдалечил.
22Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
23Непорочен бях пред Него, И опазих се от беззаконието си.
23Бих Му веран, и чувах се од безакоња свог.
24Затова Господ ми въздаде според правдата ми, Според чистотата на ръцете ми пред очите Му.
24Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима Његовим.
25Към милостивия, [Господи], милостив ще се явиш, Към непорочния, непорочен ще се явиш.
25Са светима поступаш свето, с човеком верним верно,
26Към чистия, чист ще се явиш, И към развратния, противен ще се явиш.
26С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему.
27Защото оскърбени люде Ти ще спасиш; А очи горделиви ще смириш.
27Јер Ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш.
28Защото Ти ще запалиш светилото ми; Господ Бог мой ще озари тъмнината ми.
28Ти распаљујеш видело моје; Господ мој просветљује таму моју.
29Защото чрез Тебе разбивам полк; Чрез Бога мой прескачам стена.
29С Тобом разбијам војску, и с Богом својим скачем преко зида.
30Колкото за Бога, Неговият път е съвършен; Словото на Господа е опитано; Той е щит на всички, които уповават на Него.
30Пут је Господњи веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се у Њ уздају.
31Защото кой е Бог освен Господа? И кой е канара, освен нашия Бог?
31Јер ко је Бог осим Господа, и ко је одбрана осим Бога нашег?
32Бог, Който ме препасва със сила, И прави съвършен пътя ми,
32Овај Бог опасује ме снагом, и чини ми веран пут.
33Той прави нозете ми като [нозете] на елените, И ме поставя на високите ми места.
33Даје ми ноге као у јелена, и на висине ставља ме.
34Учи ръцете ми да воюват, Тъй щото мишците ми запъват меден лък.
34Учи руке моје боју, и мишице моје чини да су лук од бронзе.
35Ти си ми дал и щит на избавлението Си; Твоята десница ме е поддържала И Твоята благост ме е направила велик.
35Ти ми дајеш штит спасења свог; десница Твоја држи ме, и милост Твоја чини ме велика.
36Ти си разширил стъпките ми под мене; И нозете ми не се подхлъзнаха.
36Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноге моје.
37Гоних неприятелите си и ги стигнах, И не се върнах, докато ги не довърших.
37Терам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истребим.
38Стрих ги, та не можаха да се подигнат; Паднаха под нозете ми.
38Обарам их, и не могу устати, падају под ноге моје.
39Защото си ме препасал със сила за бой; Повалил си под мене въставащите против мене.
39Јер ме Ти опасујеш снагом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном.
40Сторил си да обърнат гръб към мене неприятелите ми, За да изтребя ония, които ме мразят.
40Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
41Извикаха, но нямаше избавител, Към Господа, но не ги послуша.
41Они вичу, али немају помагача, ка Господу, али их Он не слуша.
42Тогава ги стрих като прах пред вятъра; Изхвърлих ги като калта на пътищата.
42Расипам их као прах по ветру, као блато по улицама газим их.
43Ти си ме избавил и от съпротивленията на людете; Поставил си ме глава на народите: Народ, [когото] не познавах, слугува на мене,
43Ти ме избављаш од буне народне, постављаш ме да сам глава туђим племенима; народ ког не познавах, служи ми.
44Щом чуха за мене, те ме и послушаха; [Даже] чужденците се преструваха, че ми се покоряват.
44По самом чувењу слушају ме, туђини покорни су ми.
45Чужденците ослабнаха, И разтреперани излязоха из яките си скривалища.
45Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
46Жив е Господ, и благословена [да бъде] Канарата ми, И да се възвиси Бог на избавлението ми,
46Жив је Господ, и да је благословен бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мог,
47Бог, Който мъздовъздава за мене, И покорява под мене племена,
47Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
48Който ме избавя от неприятелите ми. Да! Ти ме възвишаваш над въставащите против мене, Избавяш ме от насилника.
48Који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човека жестоког избавља ме!
49Затова ще Те хваля, Господи, между народите, И на името Ти ще пея.
49Тога ради хвалим Те, Господе, пред народима, и певам имену Твом,
50[Ти си], който даваш велико избавление на царя Си, И показваш милосърдие към помазаника Си, Към Давида и към потомството му до века.
50Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и наслеђу његовом довека.