1(По слав. 30). За първия певец. Давидов псалом. На Тебе, Господи, уповавам; да се не посрамя до века; Избави ме според правдата Си.
1У Тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довека, по правди својој избави ме.
2Приклони към мене ухото Си; побързай да ме избавиш; Бъди ми силна канара, укрепено здание, за да ме спасиш.
2Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, где бих се спасао.
3Защото Ти си моя канара и крепост; Затова заради името Си ръководи ме и управяй ме.
3Јер си Ти камена гора моја и ограда моја, имена свог ради води ме и управљај мном.
4Измъкни ме из мрежата, която скрито поставиха за мене, Защото Ти си моя крепост.
4Извади ме из мреже коју ми тајно заместише; јер си Ти крепост моја.
5В Твоята ръка предавам духа си; Ти си ме изкупил, Господи Боже на истината.
5У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити!
6Мразя ония, които почитат суетните идоли; Но аз уповавам на Господа,
6Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам.
7Ще се радвам и ще се веселя в Твоята милост; Защото Ти си видял неволята ми, Познал си утесненията на душата ми,
7Радоваћу се и веселити се о милости Твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје,
8И не си ме затворил в ръката на неприятеля; Поставил си нозете ми на широко.
8Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом месту.
9Смили се за мене, Господи, защото съм в утеснение, Чезне от скръб окото ми, душата ми, и снагата ми.
9Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;
10Защото се изнури в тъга живота ми, и годините ми във въздишки; Поради престъплението ми ослабна силата ми, И костите ми изнемощяха.
10Ишчиле у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крепост моја, и кости моје сасахнуше.
11На всичките си противници станах [за] укор, А най-вече на ближните си, И [за] плашило на познайниците си; Ония, които ме гледаха навън, бягаха от мене.
11Од мноштва непријатеља својих постадох подсмех и суседима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици беже од мене.
12Като някой умрял бидох забравен от сърцето [на всичките; ]Станах като счупен съд;
12Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд.
13Защото съм чул клеветите на мнозина; От всякъде страх, Като се наговаряха против мене И намислиха да отнемат живота ми.
13Јер слушам грдњу од многих, од свуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју.
14Но аз на Тебе уповавах, Господи; Рекох: Ти си Бог мой.
14А ја се, Господе, у Тебе уздам и велим: Ти си Бог мој.
15В Твоите ръце са времената ми; Избави ме от ръката на неприятелите ми, И от тия, които ме гонят.
15У Твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојих, и од оних, који ме гоне.
16Направи да светне лицето Ти над слугата Ти; Спаси ме в милосърдието Си.
16Покажи светло лице своје слузи свом; спаси ме милошћу својом.
17Господи, да се не посрамя, Защото съм Те призовал; Нека се посрамят нечестивите, Нека млъкнат в преизподнята.
17Господе! Немој ме оставити под срамотом; јер Тебе призивам. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао.
18Нека онемеят лъжливите устни, Които говорят против праведния нахално, горделиво и презрително.
18Нека онеме уста лажљива, која говоре на праведника обесно, охоло и с поругом.
19Колко е голяма Твоята благост, Която си запазил за ония, които Ти се боят, [И] която си показал {Еврейски: Изработил... за.} пред човешките чада Към ония, които уповават на Тебе!
19Како је много у Тебе добра, које чуваш за оне који Те се боје, и које дајеш онима који се у Те уздају пред синовима човечијим!
20Ще ги скриеш в скривалището на присъствието Си От човешките замисли; Ще ги скриеш под покров От препирането на езици.
20Сакриваш их под кров лица свог од буна људских; склањаш их под сен од свадљивих језика.
21Благословен да е Господ, Защото си показал чудесното Си милосърдие към мене В укрепен град.
21Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град!
22А в тревогата си аз бях рекъл: Отлъчен съм от очите Ти: Обаче Ти послуша гласа на молбите ми, Когато извиках към Тебе.
22Ја рекох у сметњи својој: Одбачен сам од очију Твојих; али Ти чу молитвени глас мој кад Те призвах.
23Възлюбете Господа, всички Негови светии; Господ пази верните, А въздава изобилно на ония, които се обхождат горделиво.
23Љубите Господа сви свети Његови; Господ држи веру; и увршено враћа онима који поступају охоло.
24Дерзайте и нека се укрепи сърцето ви, Всички, които се надявате на Господа.
24Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.