1Слабия във вярата приемайте, но не за да се препирате за съмненията [му],
1А слабога у вери примајте лепо, да се не смета савест.
2Един вярва, че може всичко да яде; а който е слаб [във вярата, яде само] зеленчук.
2Јер један верује да сме свашта јести, а који је слаб једе зеље.
3Който яде, да не презира този, който не яде; и който не яде, да не осъжда този, който яде; защото Бог го е приел.
3Који једе нека не укорава оног који не једе; и који не једе нека не осуђује оног који једе; јер га Бог прими.
4Кой си ти, що съдиш чужд слуга? Пред своя си господар той стои или пада. Но ще стои, защото Господ е силен да го направи да стои.
4Ко си ти који судиш туђем слузи? Он свом господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га.
5Някой уважава един ден повече от друг ден; а друг човек уважава всеки ден [еднакво]. Всеки да бъде напълно уверен в своя ум.
5Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде уверен за своју мисао.
6Който пази деня, за Господа го пази; [а който не пази деня, за Господа го не пази]; който яде, за Господа яде, защото благодари на Бога; и който не яде, за Господа не яде, и благодари на Бога.
6Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.
7Защото никой от нас не живее за себе си, и никой не умира за себе си.
7Јер ни један од нас не живи себи, и ни један не умире себи.
8Понеже, ако живеем, за Господа живеем, и ако умираме, за Господа умираме; и тъй живеем ли, умираме ли, Господни сме.
8Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо.
9Защото Христос затова умря и оживя - да господствува и над мъртвите и над живите.
9Јер зато Христос и умре и васкрсе и оживе да овлада и мртвима и живима.
10И тъй, ти защо съдиш брата си? а пък ти защо презираш брата си? Понеже ние всички ще застанем пред Божието съдилище.
10А ти зашто осуђујеш брата свог? Или ти зашто укораваш брата свог? Јер ћемо сви изићи на суд пред Христа.
11Защото е писано: - "[Заклевам се] в живота Си, казва Господ че всяко коляно ще се преклони пред Мене, И всеки език ще славослови Бога".
11Јер је писано: Тако ми живота, говори Господ, поклониће ми се свако колено, и сваки језик славиће Бога.
12И тъй, всеки от нас за себе си ще отговаря пред Бога.
12Тако ће, дакле, сваки од нас дати Богу одговор за себе.
13Като е тъй, да не съдим вече един друг; но по-добре да бъде разсъждението ви това - никой да не полага на брата си спънка или съблазън.
13Зато да не осуђујемо више један другог, него место тога ово гледајте да не постављате брату спотицања или саблазни.
14Зная и уверен съм в Господа Исуса, че нищо не е само по себе си нечисто; с това изключение, че за този, който счита нещо за нечисто, нему е нечисто.
14Знам и уверен сам у Христу Исусу да ништа није погано по себи, осим кад ко мисли да је погано, ономе је погано.
15Защото, ако брат ти се оскърби поради това, което ядеш, ти вече не ходиш по любов. С яденето си не погубвай онзи, за когото е умрял Христос.
15А ако је брат твој јела ради жалостан, већ се не владаш по љубави: не губи јелом својим оног за ког Христос умре.
16Прочее, да се не хули това, което вие [считате] за добро,
16Гледајте, дакле, да се не хули на ваше добро.
17Защото Божието царство не е ядене и пиене, но правда, мир и радост в Светия Дух.
17Јер царство Божије није јело и пиће, него правда и мир и радост у Духу Светоме.
18Понеже, който така служи на Христа, бива угоден на Бога и одобрен от човеците.
18Јер који овим служи Христу угодан је Богу и мио људима.
19И тъй, нека търсим това, което [служи] за мир и за взаимно назидание.
19Тако, дакле, да се старамо за мир и за оно чим водимо на боље један другог.
20Заради ядене недей съсипва Божията работа. Всичко наистина е чисто; но е зло за човека, който с яденето си [причинява] съблазън.
20Не раскопавај дело Божије јела ради; јер је све чисто; него је погано за човека који једе са спотицањем.
21Добре е да не ядеш месо, нито да пиеш вино, нито [да сториш нещо], чрез което се спъва брат ти, [или се съблазнява, или изнемощява].
21Добро је не јести меса, и вина не пити, и оно не чинити на шта се твој брат спотиче, или ода шта гори постаје или слаби.
22Вярата, която имаш [за тия неща], имай я за себе си пред Бога. Блажен оня, който не осъжда себе си в това, което одобрява.
22Ти имаш веру? Имај је сам у себи пред Богом. Благо ономе који не осуђује себе за оно шта нађе за добро.
23Но оня, който се съмнява, осъжда се ако яде, защото не [яде] от убеждение; а всичко, което не [става] от убеждение, е грях.
23А који се сумња осуђен је ако једе, јер не чини по вери: а шта год није по вери грех је.