¹Sofar iz Naama progovori tad i reče:

¹Tedaj odgovori Zofar Naamatec in reče:

²"Zar na riječi mnoge da se ne odvrati? Zar će se brbljavac još i opravdati?

²Mnogobesedje ali naj ostane brez odgovora, in jezičnik bo li opravičen?

³Zar će tvoje trice ušutkati ljude, zar će ruganje ostat' neizrugano?

³Govoričenje tvoje naj sapo zapre ljudem, da bi se posmehoval, ne da te kdo osramoti,

⁴Rekao si: 'Nauk moj je neporočan, u očima tvojim čist sam i bez ljage.'

⁴in da bi dejal: „Čist je moj nauk in čist sem pred Tvojim obličjem“?!

⁵Ali kada bi Bog htio progovorit' i otvorit usta da ti odgovori

⁵O da bi pa Bog govoril in usta svoja odprl zoper tebe!

⁶kada bi ti tajne mudrosti otkrio koje um nijedan ne može doumit', znao bi da ti za grijehe račun ište.

⁶Da ti naznani skrivnosti prave modrosti, da je mnogotera v znanju; potem bi spoznal, da Bog tebi v prid mnogo pozablja iz krivde tvoje.

⁷Možeš li dubine Božje proniknuti, dokučiti savršenstvo Svesilnoga?

⁷Moreš li globokost Božjo z umom doseči, ali popolnosti Vsegamogočnega do dna priti?

⁸Od neba je više: što još da učiniš? Od Šeola dublje: što još da mudruješ?

⁸Višave so to nebeške – kaj hočeš početi? globočja je nego šeol – kaj moreš vedeti?

⁹Duže je od zemlje - šire je od mora!

⁹daljša nego zemlja je mera njena in širša nego morje.

¹⁰Ako se povuče, ako te pograbi, ako na sud preda, tko će mu braniti?

¹⁰Če gre On poleg koga in ga dene v zapor in skliče sodni zbor, kdo mu zabrani?

¹¹Jer on u čovjeku prozire prijevaru, vidi opačinu ako i ne gleda.

¹¹Kajti On pozna ničemurne ljudi in vidi krivico, ne da bi mu bilo treba paziti.

¹²Čovjek se bezuman obraća k pameti i divlji magarac uzdi se pokori.

¹²A puhloglavec dobi šele razum, kadar se divjega osla žrebe prerodi v človeka.

¹³Ako li srce svoje ti uspraviš i ruke svoje pružiš prema njemu,

¹³Ako obrneš v pravo smer srce svoje in boš k Njemu razprostiral roke –

¹⁴ako li zloću iz ruku odbaciš i u šatoru svom ne daš zlu stana,

¹⁴če je krivica na roki tvoji, odpravi jo in nepravičnosti ne daj prebivati v šatorih svojih –

¹⁵čisto ćeš čelo moći tad podići, čvrst ćeš biti i bojati se nećeš.

¹⁵res, tedaj boš smel vzdigniti obličje brez madeža in bodeš nepremakljiv in se ne boš bal.

¹⁶Svojih se kušnja nećeš sjećat' više kao ni vode koja je protekla.

¹⁶Kajti tedaj pozabiš nadlogo, spominjal se je boš kot vodá, ki so potekle mimo;

¹⁷Jasnije će tvoj život sjat' no podne, tmina će se obratit' u svanuće.

¹⁷in življenje ti zasije jasneje nego poldnevna svetloba, in zmrači li se kdaj, mine mrak kakor ob jutru.

¹⁸U uzdanju svom živjet ćeš sigurno i zaštićen počivat ćeš u miru.

¹⁸In boš upal, ker je nada zate, in ogledoval boš svoje, spaval brez skrbi.

¹⁹Kad legneš, nitko te buniti neće; mnogi će tvoju tražiti naklonost.

¹⁹Počival boš in nihče te ne bo plašil, mnogi bodo pa prosili blagovoljnosti tvoje.Brezbožnikom pa bodo oči od koprnenja hirale, in pribežališče jim izgine in njih upanje bo, da izdahnejo dušo.

²⁰A zlikovcima ugasnut će oči, neće im više biti utočišta: izdahnut', bit će jedina im nada."

²⁰Brezbožnikom pa bodo oči od koprnenja hirale, in pribežališče jim izgine in njih upanje bo, da izdahnejo dušo.