¹Elifaz Temanac progovori tad i reče:

¹Tedaj odgovori Elifaz Temančan in reče:

²"Zar šupljom naukom odgovara mudrac i vjetrom istočnim trbuh napuhuje?

²Bo li moder mož odgovarjal z vetrovitim znanjem in napihoval notranjščino svojo z vzhodnim vetrom,

³Zar on sebe brani riječima ispraznim, besjedama koje ničem ne koriste?

³prepirajoč se z govori, ki ničesar ne pospešujejo, in z besedami, s katerimi nič ne koristi?

⁴Još više ti činiš: ništiš strah od Boga, pred njegovim licem pribranost ukidaš.

⁴Res, v nič devaš bogaboječnost in kratiš molitev pred Bogom.

⁵Tvoje riječi krivicu tvoju odaju, poslužio si se jezikom lukavih,

⁵Kajti krivičnost tvoja ti poučuje usta, in voliš govor prekanjencev.

⁶vlastita te usta osuđuju, ne ja, protiv tebe same ti usne svjedoče.

⁶Tvoja usta te obsojajo, ne jaz, in ustne tvoje pričajo zoper tebe.

⁷Zar si prvi čovjek koji se rodio? Zar si na svijet prije bregova došao?

⁷Si li ti prvi človek, ki se je rodil, ali si bil ustvarjen, preden so bili hribi?

⁸Zar si tajne Božje ti prisluškivao i mudrost čitavu za se prisvojio?

⁸Si li poslušal v tajnem svetu Božjem in zase pokupil vso modrost?

⁹Što ti znadeš, a da i mi ne znamo, što ti razumiješ, a da to ne shvaćamo?

⁹Kaj ti veš, česar mi ne vemo, kaj razumeš, in nam ni znano?

¹⁰Ima među nama i sijedih i starih kojima je više ljeta no tvom ocu.

¹⁰Med nami so i osiveli i starčki, številnejših dni nego tvoj oče!

¹¹Zar su ti utjehe Božje premalene i blage riječi upućene tebi?

¹¹Ali so ti malovažne tolažitve Božje in pohlevna beseda do tebe ti je li ničvredna?

¹²Što te srce tvoje tako slijepo goni i što tako divlje prevrćeš očima

¹²Kaj ti je ujelo srce in zakaj se iskrijo oči tvoje?

¹³kad proti Bogu jarost svoju okrećeš, a iz usta takve riječi ti izlaze!

¹³da obračaš zoper Boga mogočnega togoto svojo in take besede bruhaš iz svojih ust?

¹⁴Što je čovjek da bi čist mogao biti? Zar je itko rođen od žene pravedan?

¹⁴Kaj je smrtnik, da bi bil čist, in rojeni od žene, da bi bil pravičen?

¹⁵Gle, ni u svece se On ne pouzdava, oku njegovu ni nebesa čista nisu,

¹⁵Glej, svetnikom svojim ne upa in nebesa niso čista v njegovih očeh!

¹⁶a kamoli to biće gadno i buntovno, čovjek što k'o vodu pije opačinu!

¹⁶Koliko manj ostudnež in popačenec, mož, ki pije krivico kakor vodo!

¹⁷Mene sad poslušaj, poučit' te hoću, što god sam vidjeh, ispričat' ti želim,

¹⁷Naj ti povem, poslušaj me, in kar sem videl, ti bom pripovedoval,

¹⁸i ono što naučavahu mudraci ne tajeć' što su primili od pređa

¹⁸kar so modri oznanjali in niso zakrivali, sprejemši to od očetov svojih,

¹⁹kojima je zemlja ova bila dana kamo tuđin nije nikada stupio.

¹⁹ki je njim samim bila izročena dežela in tujec ni prešel sredi njih –:

²⁰Zlikovac se muči cijelog svoga vijeka, nasilniku već su ljeta odbrojena.

²⁰Vse svoje žive dni se zvija brezbožnik v mukah in majhno število let je prihranjeno silovitežu.

²¹Krik strave svagda mu u ušima ječi, dok miruje, na njeg baca se razbojnik.

²¹Groze glas mu doni po ušesih; ko je mir, prihruje naj pogubnik;

²²Ne nada se da će izbjeći tminama i znade dobro da je maču namijenjen,

²²nima nade, da se vrne iz temine, in namerjen nanj ga čaka meč.

²³strvinaru da je kao plijen obećan. On znade da mu se dan propasti bliži.

²³Blodi okrog zaradi kruha, govoreč: Kje ga dobim? Ve, da blizu njega je pripravljen dan teme.

²⁴Nemir i tjeskoba na njeg navaljuju, k'o kralj spreman na boj na nj se obaraju.

²⁴Bridkost in stiska ga plašita, premagujeta ga kakor kralj, ki je pripravljen za naskok.

²⁵On je protiv Boga podizao ruku, usuđivao se prkosit' Svesilnom

²⁵Ker je iztegnil roko zoper Boga mogočnega in je prevzetoval proti Vsegamogočnemu,

²⁶Ohola je čela na njega srljao, iza štita debela dobro zaklonjen.

²⁶zaletaval se je vanj z vzpetim vratom, z debelimi grbami ščitov svojih;

²⁷Lice mu bijaše obloženo salom a bokovi pretilinom otežali.

²⁷ker se je obraz njegov pokril z mastjo, na ledjih se mu je nabrala tolšča,

²⁸Razrušene je zaposjeo gradove i kućišta nastanio napuštena. Srušit će se ono što za sebe sazda;

²⁸in prebival je v porušenih mestih, v hišah, v katerih bi se ne bilo smelo stanovati, ki zanje je določeno, da ostanejo v razvalinah:

²⁹cvasti mu neće, već rasuti se blago, sjena mu se neće po zemlji širiti.

²⁹zato ne obogati, imetje njegovo ne ostane in posestvo njegovo se ne razširi v deželi.

³⁰On se tami više izmaknuti neće, opržit će oganj njegove mladice, u dahu plamenih usta nestat će ga.

³⁰Ne uteče iz temine, plamen posuši mladike njegove, in on izgine od diha iz ust Njegovih. –

³¹U taštinu svoju neka se ne uzda, jer će mu ispraznost biti svom nagradom.

³¹Naj se ne zanaša na laž, prevaran bo, kajti prevara mu bo v povračilo.

³²Prije vremena će svenut' mu mladice, grane mu se nikad neće zazelenjet'.

³²Še preden pride dan njegov, se to dopolni, in palmova mladika mu več ne ozeleni;

³³Kao loza, grozd će stresat' svoj nezreo, poput masline pobacit će cvatove.

³³bode kakor trta, ki trebi kislo grozdje svoje, in kakor oljka, ki stresa cvetje svoje.

³⁴Da, bezbožničko je jalovo koljeno, i vatra proždire šator podmitljivca.

³⁴Kajti družina bogapozabnikova je nerodovitna, in ogenj pokonča podkupljivčev šator.Bogapozabniki nosijo nadlogo, rode krivico, njih srce pripravlja prevaro.

³⁵Koji zlom zanesu, rađaju nesreću i prijevaru nose u utrobi svojoj."

³⁵Bogapozabniki nosijo nadlogo, rode krivico, njih srce pripravlja prevaro.