1Daha mi nestaje, gasnu moji dani i za mene već se skupljaju grobari.
1Duh moj je raztresen, dnevi mi dotekajo, grobovi me čakajo.
2Rugači su evo mene dohvatili, od uvreda oka sklopiti ne mogu.
2Res zasmehljivci so pri meni, in oko moje mora gledati njih bridko žaljenje.
3Stoga me zaštiti i budi mi jamcem kad mi nitko u dlan neće da udari.
3Zastavi se, prosim, jamči zame pri sebi! kdo mi sicer v roko udari za poroštvo?
4Jer, srca si njina lišio razuma i dopustiti im nećeš da opstanu.
4Kajti njih srca si zaprl razumu, zato jim ne daš prevladovati.
5K'o taj što imanje dijeli drugovima, a djeci njegovoj dotle oči gasnu,
5Če kdo ponuja prijatelje v plen, otrokom njegovim morajo oči shirati.
6narodima svim sam na ruglo postao, onaj kom u lice svatko pljunut' može.
6On me je tudi postavil v prislovico ljudem, in obraz moj jim je v pljuvanje.
7Od tuge vid mi se muti u očima, poput sjene moji udovi postaju.
7In oko moje je potemnelo od nevolje, in kakor senca je slednji moj ud.
8Začudit će se zbog toga pravednici, na bezbožnika će planuti čestiti;
8Pošteni ostrme ob tem, in nedolžni se ujezi nad bogapozabnikom.
9neporočni će na svom ustrajat' putu, čovjek čistih ruku ojačat će još više.
9A pravični bo vztrajal na poti svoji, in kdor je čistih rok, bo dobival vedno več moči.
10Hajde, svi vi, nećete li opet počet', tÓa među vama ja mudra ne nalazim!
10Ali vi vsi, le prihajajte zopet sem! modrega vendar ne najdem med vami.
11Minuli su dani, propale zamisli, želje srca moga izjalovile se.
11Dnevi moji so minili, načrti so se mi izjalovili, kar sem jih gojil v srcu svojem.
12'U noći najcrnjoj, dan se približava; blizu je već svjetlo što tminu izgoni.'
12Noč mi izpreminjajo v dan, svetloba, pravijo, je blizu tam, kjer je tema.
13A meni je nada otići u Šeol i prostrijeti sebi ležaj u mrklini.
13Ako čakam, da dobim v šeolu dom, ako sem si v temoti postlal ležišče,
14Dovikujem grobu: 'Oče moj rođeni!' a crve pozdravljam: 'Mati moja, sestro!'
14ako sem dejal grobu: Oče moj si! in črvadi: Mati si moja in sestra moja!
15Ali gdje za mene ima jošte nade? Sreću moju tko će ikada vidjeti?
15kje je potem nada moja? da, nada moja, kdo jo bo gledal?Zaide doli do zapahov šeola, ko bomo vsi vkup počivali v prahu.
16Hoće li u Šeol ona sa mnom sići da u prahu zajedno otpočinemo?"
16Zaide doli do zapahov šeola, ko bomo vsi vkup počivali v prahu.