¹Sofar iz Naamata progovori tad i reče:

¹Tedaj odgovori Zofar Naamatec in reče:

²"Misli me tjeraju da ti odgovorim, i zato u meni vri to uzbuđenje

²Zato mi odgovarjajo misli moje in zaradi tega sem znotraj razburjen.

³dok slušam ukore koji me sramote, al' odgovor mudar um će moj već naći.

³Svarilo, sebi v sramoto, mi je poslušati! A duh moj po razsodnosti svoji mi odgovarja.

⁴Zar tebi nije od davnine poznato, otkad je čovjek na zemlju stavljen bio,

⁴Ne veš li tega, kar je od vekomaj, odkar je bil človek postavljen na zemljo:

⁵da je kratka vijeka radost opakoga, da kao tren prođe sreća bezbožnička.

⁵da je zmagoslavje brezbožnih kratko in radost bogapozabnika le za trenotek?

⁶Pa ako stasom i do neba naraste, ako mu se glava dotakne oblaka,

⁶Najsi celó do neba stopa visokost njegova in glava njegova se dotika oblakov:

⁷poput utvare on zauvijek nestaje; koji ga vidješe kažu: 'Gdje je sad on?'

⁷kakor blato njegovo pogine za vselej; kateri so ga videli, poreko: Kje je?

⁸Kao san bez traga on se rasplinjuje, nestaje ga kao priviđenja noćnog.

⁸Kakor sen odleti, in ne bodo ga našli, izgubi se kakor ponočna prikazen.

⁹Nijedno ga oko više gledat neće, niti će ga mjesto njegovo vidjeti

⁹Oko ga je ugledalo, a ne bo ga videlo več, in nikdar več ga ne bo gledalo mesto njegovo.

¹⁰Njegovu će djecu gonit' siromasi: rukama će svojim vraćati oteto.

¹⁰Njegovi otroci bodo iskali prijaznosti ubogih in njih roke bodo povračale oškodovancem imetje njegovo.

¹¹Kosti su njegove bujale mladošću; gle, zajedno s njome pokošen je sada.

¹¹Kosti so mu bile polne mladostne moči, ta pa zdaj leži ž njim v prahu.

¹²Zlo bijaše slatko njegovim ustima te ga je pod svojim jezikom skrivao;

¹²Čeprav mu je hudoba sladka v ustih in jo skriva pod jezikom svojim,

¹³sladio se pazeć' da ga ne proguta i pod nepcem svojim zadržavao ga.

¹³jo slastno goji in je noče pustiti, ampak jo zadržuje v grlu svojem:

¹⁴Ali hrana ta mu trune u utrobi, otrovom zmijskim u crijevima postaje.

¹⁴vendar se izpremeni hrana v životu njegovem, kačji strup bode v notranjščini njegovi.

¹⁵Blago progutano mora izbljuvati. Bog će ga istjerat' njemu iz utrobe.

¹⁵Bogastvo je požrl, pa ga bo izbljuval, iz trebuha mu ga potegne Bog mogočni.

¹⁶Iz zmijine glave otrov je sisao: sada umire od jezika gujina.

¹⁶Sesal je kačji strup: gadji jezik ga usmrti.

¹⁷Potoke ulja on gledat' više neće, ni vidjet' gdje rijekom med i mlijeko teku.

¹⁷Ne bo gledal veselja svojega v potokih, v tekočih rekah medu in smetane.

¹⁸Vratit će dobitak ne okusivši ga, neće uživat' u plodu trgovine.

¹⁸Povrniti mora, kar je pridelal, ne sme tega uživati; primerno imetju, ki ga je pridobil, se ne more veseliti.

¹⁹Jer je sirotinju gnjeo i tlačio, otimao kuće koje ne sazida,

¹⁹Kajti potrl je in zapustil ubožce, hiše si je siloma vzel, a ne bo jih dozidal.

²⁰jer ne bješe kraja požudi njegovoj, njegova ga blaga neće izbaviti.

²⁰Kajti pokoja ni poznal v osrčju svojem, zato ne ohrani ničesar, kar mu je drago.

²¹Jer mu proždrljivost ništa ne poštedi, ni sreća njegova dugo trajat neće.

²¹Nič ni ušlo njegovi požrešnosti, zato ne bode trpežno blagostanje njegovo.

²²Sred izobilja u škripcu će se naći, svom će snagom na nj se oboriti bijeda.

²²Ko bode v obilni obilosti, ga zadene stiska, roka vsakega trpina pride nanj.

²³I dok hranom bude trbuh svoj punio, Bog će na nj pustiti jarost svoga gnjeva, sasut' dažd strelica na meso njegovo.

²³Ko si bo hotel napolniti trebuh, Bog spusti nanj jeze svoje togoto, in deževala bo nanj, njemu v jed.

²⁴Ako i izmakne gvozdenom oružju, luk će mjedeni njega prostrijeliti.

²⁴Bežal bo pred železnim orožjem, a prestreli ga bronasti lok.

²⁵Strijelu bi izvuk'o, al' mu probi leđa, a šiljak blistavi viri mu iz žuči. Kamo god krenuo, strepnje ga vrebaju,

²⁵Izdere pšico, in pride ven iz telesa njegovega, svetlo jeklo iz žolči njegove, strahote ga objamejo.

²⁶na njega tmine sve tajom očekuju. Vatra ga ništi, ni od kog zapaljena, i proždire sve pod njegovim šatorom.

²⁶Zgolj nesreča je prihranjena za vse zaklade njegove, požre ga ogenj, ki ga človek ne podpihava, požge, kar je preostalo v šatoru njegovem.

²⁷Gle, nebo krivicu njegovu otkriva i čitava zemlja na njega se diže.

²⁷Nebesa razkrijejo njegovo krivico, in zemlja se vzdigne zoper njega.

²⁸Njegovu će kuću raznijeti poplava, otplaviti je u dan Božje jarosti.

²⁸Dobiček hiše njegove se spravi vstran, povodenj ga odplavi v dan jeze Božje.To je človeku brezbožnemu delež od Boga in dediščina, prisojena mu od Boga mogočnega.

²⁹Takvu sudbinu Bog priprema zlikovcu i takvu baštinu on mu dosuđuje."

²⁹To je človeku brezbožnemu delež od Boga in dediščina, prisojena mu od Boga mogočnega.