¹Job progovori i reče:

¹In Job odgovori in reče:

²"Zar mi je i danas tužaljka buntovna? Teška mu ruka iz mene vapaj budi:

²Tudi danes še je kljubovalen odgovor moj; udarec moj je težji nego zdihovanje moje.

³o, kada bih znao kako ću ga naći, do njegova kako doprijeti prijestolja,

³O da bi vedel, kje Ga morem najti, da bi prišel prav do Njegovega stola!

⁴pred njim parnicu bih svoju razložio, iz mojih bi usta navrli dokazi.

⁴Razložil bi pravdo svojo pred Njim, usta svoja bi napolnil z dokazi.

⁵Rad bih znati što bi meni odvratio i razumjeti riječ što bi je rekao!

⁵Hotel bi znati besede, ki mi jih odgovori, in poslušati, kar mi poreče.

⁶Zar mu treba snage velike za raspru? Ne, dosta bi bilo da me on sasluša.

⁶Ali bi se prepiral z menoj v veliki moči svoji? Ne; On bi samo pazil name.

⁷U protivniku bi vidio pravedna, i parnica moja tad bi pobijedila.

⁷Tedaj bi se jaz poštenjak pravdal ž njim, in za večno bi se rešil sodnika svojega.

⁸Na istok krenem li, naći ga ne mogu; pođem li na zapad, ne razabirem ga.

⁸Glej pa, če grem proti vzhodu, tam ga ni, in proti zahodu, ga ne zasledim;

⁹Ištem na sjeveru, al' ga ne opažam; nevidljiv je ako se k jugu okrenem.

⁹če proti severu, ko vrši delo, ga ne zagledam, zavije se proti jugu, in ga ne vidim.

¹⁰Pa ipak, on dobro zna put kojim kročim! Neka me kuša: čist k'o zlato ću izići!

¹⁰Kajti On pozna pot, katere se držim; ko bi me preizkušal, bi se izkazal kakor zlato.

¹¹Noga mi se stopa njegovih držala, putem sam njegovim išao ne skrećuć';

¹¹Koraka njegovega se je trdno držala noga moja, na pot njegovo sem pazil in nisem stopil ž nje;

¹²slušao sam nalog njegovih usana, pohranih mu riječi u grudima svojim.

¹²od zapovedi njegovih usten se nisem umaknil; bolj nego lastno postavo sem hranil ust njegovih besede.

¹³Al' htjedne li štogod, tko će ga odvratit'? Što zaželi dušom, to će ispuniti.

¹³Ali on si je vedno enak, in kdo ga more odvrniti od njegovih misli? Česar želi duša njegova, to stori.

¹⁴Izvršit će što je dosudio meni, kao i sve drugo što je odlučio!

¹⁴Kajti on dopolni, kar je določeno zame; in takih reči je veliko pri njem.

¹⁵Zbog toga pred njime sav ustravljen ja sam, i što više mislim, jače strah me hvata.

¹⁵Zato se strašim pred njegovim obličjem; ko to premišljam, se ga bojim.

¹⁶U komade Bog mi je srce smrvio, užasom me svega prožeo Svesilni,

¹⁶Ker Bog mogočni mi je preplašil srce in Vsegamogočni me je prestrašil.Kajti nisem poginil od temine, tudi ne, ker mi je mrak zakril obraz.

¹⁷premda nisam ni u tminama propao, ni u mraku što je lice moje zastro.

¹⁷Kajti nisem poginil od temine, tudi ne, ker mi je mrak zakril obraz.