¹Sa svojim očima savez sam sklopio da pogledat neću nijednu djevicu.

¹Zavezo sem sklenil s svojimi očmi, in kako bi se bil smel ozirati po devici?

²A što mi je Bog odozgo dosudio, kakva mi je baština od Svesilnoga?

²A kaj mi je delež Božji odzgoraj in dediščina Vsemogočnega iz visokosti?

³TÓa nije li nesreća za opakoga, a nevolja za one koji zlo čine?

³Ni li poguba nepravičniku in nesreča njim, ki delajo krivico?

⁴Ne proniče li on sve moje putove, ne prebraja li on sve moje korake?

⁴Ne vidi li On potov mojih in ne šteje li vseh korakov mojih?

⁵Zar sam ikad u društvu laži hodio, zar mi je noga k prijevari hitjela?

⁵Ako sem se pečal z ničemurnostjo in je noga moja hitela v prevaro

⁶Nek' me na ispravnoj mjeri Bog izmjeri pa će uvidjeti neporočnost moju!

⁶(naj me pretehta na tehtnici pravičnosti, in spozna Bog brezmadežnost mojo!),

⁷Ako mi je korak s puta kad zašao, ako mi se srce za okom povelo, ako mi je ljaga ruke okaljala,

⁷ako je krenil korak moj s prave poti in mi je srce hodilo za očmi mojimi in se je madež prijel mojih rok:

⁸neka drugi jede što sam posijao, neka sve moje iskorijene izdanke!

⁸sejem naj, a drug uživaj, in kar sem zasadil, naj se s korenino izdere!

⁹Ako mi zavede srce žena neka, ako za vratima svog bližnjeg kad vrebah,

⁹Ako mi je znorelo srce za katero ženo in sem prežal pri vratih bližnjega svojega:

¹⁰neka moja žena drugom mlin okreće, neka s drugim svoju podijeli postelju!

¹⁰naj žena moja melje drugemu in drugi naj se nadnjo sklanjajo!

¹¹Djelo bestidno time bih počinio, zločin kojem pravda treba da presudi,

¹¹Kajti to je ostudnost, to je pregreha, ki jo morajo kaznovati sodniki.

¹²užego vatru što žeže do Propasti i što bi svu moju sažgala ljetinu.

¹²Kajti to je ogenj, ki požira do pogubljenja in ki bi s korenom izdrl vse, kar sem pridelal.

¹³Ako kada prezreh pravo sluge svoga il' služavke, sa mnom kad su se parbili,

¹³Ako nisem spoštoval pravice hlapca svojega in dekle svoje, ko sta se prepirala z menoj:

¹⁴što ću učiniti kada Bog ustane? Što ću odvratit' kad račun zatraži?

¹⁴kaj si počnem, če vstane Bog mogočni, in ko bo preiskoval, kaj mu odgovorim?

¹⁵Zar nas oba on ne stvori u utrobi i jednako sazda u krilu majčinu?

¹⁵Ni li tudi njega Stvarnik moj naredil v materinem telesu, in ni li eden naju pripravil v materini otrobi?

¹⁶Ogluših li se na molbe siromaha ili rasplakah oči udovičine?

¹⁶Ako sem ubožcem odrekel, kar so želeli, in povzročil, da so vdovine oči medlele,

¹⁷Jesam li kada sam svoj jeo zalogaj a da ga nisam sa sirotom dijelio?

¹⁷ali če sem jedel grižljaj svoj sam in ni tudi jedla od njega sirota

¹⁸TÓa od mladosti k'o otac sam mu bio, vodio sam ga od krila materina!

¹⁸(pač od mladosti moje je rasla pri meni kakor pri očetu in od materinega telesa sem bil vdovi vodnik);

¹⁹Zar sam beskućnika vidio bez odjeće ili siromaha kog bez pokrivača

¹⁹ako sem koga videl blizu pogina, ker ni imel oblačila, in potrebnega brez odeje,

²⁰a da mu bedra ne blagosloviše mene kad se runom mojih ovaca ogrija?

²⁰in če me ni blagoslavljalo ledje njegovo in če se z volno mojih ovac ni ogreval,

²¹Ako sam ruku na nevina podigao znajuć' da mi je na vratima branitelj,

²¹ako sem vihtel roko proti siroti, ker sem videl, da mi je pomoč med vrati:

²²nek' se rame moje od pleća odvali i neka mi ruka od lakta otpadne!

²²odpadi mi pleče od lopatice svoje in rama moja se odlomi od njene cevi!

²³Jer strahote Božje na mene bi pale, njegovu ne bih odolio veličanstvu.

²³Zakaj pogubljenje od Boga mogočnega mi je bilo v strah in vpričo Njegove vzvišenosti nisem mogel ničesar.

²⁴Zar sam u zlato pouzdanje stavio i rekao zlatu: 'Sigurnosti moja!'

²⁴Ako sem postavil zlato za nado svojo in čistemu zlatu rekel: Upanje moje!

²⁵Zar sam se veliku blagu radovao, bogatstvima koja su mi stekle ruke?

²⁵ako sem se veselil, da mi je bilo imetja veliko ter da je moja roka mnogo pridobila;

²⁶Zar se, gledajući sunce kako blista i kako mjesec sjajni nebom putuje,

²⁶ako sem gledal solnce, kako je sijalo, in v diki plavajoči mesec,

²⁷moje srce dalo potajno zavesti da bih rukom njima poljubac poslao?

²⁷in srce mi je bilo skrivaj omamljeno, da sem njima v čast poljubljal roko svojo:

²⁸Grijeh bi to bio što za sudom vapije, jer Boga višnjega bih se odrekao.

²⁸tudi to bi bila pregreha, kazni vredna pred sodniki, ker bi bil zatajil Boga mogočnega, ki je gori!

²⁹Zar se obradovah nevolji dušmana i likovah kad ga je zlo zadesilo,

²⁹Ako sem se veselil nesreče sovražilca svojega in se vzradoval, ko ga je zadelo zlo

³⁰ja koji ne dadoh griješiti jeziku, proklinjući ga i želeći da umre?

³⁰(a nikoli nisem dopustil grlu svojemu grešiti, da bi bil s kletvijo zahteval smrt njegovo!),

³¹Ne govorahu li ljudi mog šatora: 'TÓa koga nije on mesom nasitio'?

³¹ako niso rekali šatora mojega ljudje: Kdo bi se ne bil nasitil mesa njegove živine?

³²Nikad nije stranac vani noćivao, putniku sam svoja otvarao vrata.

³²na ulicah ni bilo treba prenočevati tujcu, duri svoje sem odprl popotniku –

³³Zar sam grijehe svoje ljudima tajio, zar sam u grudima skrivao krivicu

³³ako sem, kakor Adam, prikrival prestopke svoje, skrivaje v nedrijih krivdo svojo,

³⁴jer sam se plašio govorkanja mnoštva i strahovao od prezira plemenskog te sam mučao ne prelazeć' svoga praga?

³⁴ker sem se bal velike množice in me je strašilo zaničevanje rodovin, tako da sem molčal in nisem stopil ven iz duri...

³⁵O, kad bi koga bilo da mene sasluša! Posljednju sam svoju riječ ja izrekao: na Svesilnom je sad da mi odgovori! Nek' mi optužnicu napiše protivnik,

³⁵O da bi imel koga, ki bi me poslušal! (tu je moj podpis, Vsemogočni naj mi odgovori!) in da bi imel tožbenico, ki jo je pisal nasprotnik moj!

³⁶i ja ću je nosit' na svome ramenu, čelo ću njome k'o krunom uresit'.

³⁶Res, na rami svoji bi jo nosil in si jo navezal kakor venec!

³⁷Dat ću mu račun o svojim koracima i poput kneza pred njega ću stupiti."

³⁷Korakov svojih število bi mu naznanil, pristopil bi k njemu kakor knez.

³⁸Ako je na me zemlja moja vikala, ako su s njom brazde njezine plakale;

³⁸Ako vpije nad menoj njiva moja in brazde njene vse vkup jokajo;

³⁹ako sam plodove jeo ne plativši i ako sam joj ojadio ratare,

³⁹ako sem užival njen pridelek, ne da bi bil plačal, in sem provzročil, da je njen posestnik izdahnil:tedaj mi rasti osatje namesto pšenice in namesto ječmena grd plevel! Konec je besedam Jobovim.

⁴⁰[40a] neka mjesto žita po njoj niče korov, a mjesto ječma nek' posvud kukolj raste! [40b] Konac riječi Jobovih.

⁴⁰tedaj mi rasti osatje namesto pšenice in namesto ječmena grd plevel! Konec je besedam Jobovim.