1Elihu nastavi svoju besjedu i reče:
1Še izpregovori Elihu in reče:
2"I vi, mudraci, čujte što ću reći, vi, ljudi umni, poslušajte mene,
2Poslušajte, modrijani, besede moje, in veščaki, naklonite mi posluh!
3jer uši nam prosuđuju besjede isto kao što nepce hranu kuša.
3Kajti uho presoja besede kakor grlo okus jedi.
4Zajedno ispitajmo što je pravo i razmislimo skupa što je dobro.
4Izvolímo zase, kar je prav, spoznajmo med seboj, kar je dobro!
5Job je utvrdio: 'Ja sam pravedan, ali Bog meni pravdu uskraćuje.
5Kajti Job je rekel: „Pravičen sem, in Bog mogočni mi je vzel pravico mojo.
6U pravu sam, a lašcem prave mene, nasmrt prostrijeljen, a bez krivnje svoje!'
6Vkljub svoji pravici veljam za lažnika; rana moja je nezaceljiva, dasi sem brez prestopka.“
7Zar gdje čovjeka ima poput Joba koji porugu pije kao vodu,
7Kje je mož kakor Job, ki pije roganje kakor vodo
8sa zlikovcima koji skupa hodi i s opakima isti dijeli put?
8in s hudodelniki hodi v družbi in občuje z brezbožnimi ljudmi?
9On tvrdi: 'Kakva korist je čovjeku od tog što Bogu ugoditi želi?'
9Zakaj dejal je: Nič ne hasni možu, če rad občuje z Bogom!
10Stoga me čujte, vi ljudi pametni! Od Boga zlo je veoma daleko i nepravednost od Svemogućega,
10Zato me poslušajte, možje razumni! Daleč bodi krivičnost od Boga silnega in od Vsemogočnega nepravičnost!
11te on čovjeku plaća po djelima, daje svakom po njegovu vladanju.
11Toda dejanje človekovo mu povrača in dela, da se mu godi po tem, kakor je živel.
12Odista, Bog zla nikada ne čini, niti Svesilni kad izvrće pravo.
12Da zares, Bog mogočni ne ravna krivično in Vsemogočni ne skrivi pravice.
13TÓa tko je njemu povjerio zemlju i vasioni svijet tko je stvorio?
13Kdo mu je poveril zemljo? in kdo je postavil ves zemeljski krog?
14Kad bi on dah svoj u se povukao, kad bi čitav svoj duh k sebi vratio,
14Ako bi srce obrnil le na sebe, duha svojega in svoj dih potegnil nase,
15sva bića bi odjednom izdahnula i u prah bi se pretvorio čovjek.
15vse meso bi hkratu pomrlo in človek bi se povrnil v prah.
16Ako razuma imaš, slušaj ovo, prikloni uho glasu riječi mojih.
16Ako si torej pameten, poslušaj to, čuj besed mojih glas!
17Može li vladat' koji mrzi pravo? Najpravednijeg hoćeš li osudit'? -
17More li tudi vladati, kdor sovraži pravico? ali hočeš obsoditi Njega, ki je pravičen in mogočen?
18Onog koji kaže kralju: 'Nitkove!' a odličniku govori: 'Zlikovče!'
18Sme se li reči kralju: Belijal! plemenitnikom: Brezbožniki!?
19Koji nije spram knezovima pristran i jednak mu je ubog i mogućnik, jer oni su djelo ruku njegovih?
19Koliko manj Njemu, ki se ne ozira na veljavo knezov in bogatina ne ceni više nego siromaka! Kajti vsi so rok Njegovih delo.
20Zaglave za tren, usred gluhe noći: komešaju se narodi, prolaze; ni od čije ruke moćni padaju.
20V trenotku umirajo, kar sredi noči se pretrese ljudstvo in premine, in mogočne odpravljajo brez roke človeške.
21Jer, on nadzire pute čovjekove, pazi nad svakim njegovim korakom.
21Kajti oči Njegove so obrnjene na poti človekove in vidi vse korake njegove.
22Nema toga mraka niti crne tmine gdje bi se mogli zlikovci sakriti.
22Ni teme, ni smrtne sence, da bi se v njej skrili, ki delajo krivico.
23Bog nikome unaprijed ne kaže kada će na sud pred njega stupiti.
23Ker ni Mu treba dolgo opazovati človeka, da bi prišel pred Boga mogočnega na sodbo.
24Bez saslušanja on satire jake i stavlja druge na njihovo mjesto.
24On pokončava mogočneže brez preiskovanja in stavi druge na njih mesto.
25TÓa odveć dobro poznaje im djela! Sred noći on ih obara i gazi.
25Tako pozna njih dejanja, in podere jih po noči, da so strti.
26Ćuškom ih bije zbog zloće njihove na mjestu gdje ih svi vidjeti mogu.
26Tepe jih kakor hudodelnike na očitnem mestu,
27Jer prestadoše za njime hoditi, zanemariše putove njegove
27zato ker so vstran stopili, ne hoteč hoditi za Njim, in se niso menili za nobenega potov Njegovih
28goneć uboge da vape do njega i potlačene da k njemu leleču.
28in so storili, da je k Njemu doletelo vpitje ubožcev, da je slišal trpinov krik.
29Al' miruje li, tko da njega gane? Zastre li lice, tko ga vidjet' može?
29Ko On dodeli mir, kdo obsodi? in skriva li obličje svoje, kdo Ga more videti? Bodisi narod ali poedinec, vse enako vodi,
30Nad pucima bdi k'o i nad čovjekom da ne zavlada tko narod zavodi.
30da ne bi vladal človek bogapozabni, da nihče ne bo v zanko ljudstvu.
31Kada bezbožnik Bogu svome kaže: 'Zavedoše me, više griješit neću.
31Kajti rekel li je Job Bogu mogočnemu: „Trpim kazen, ne bom več napačno delal.
32Ne uviđam li, ti me sad pouči, i ako sam kad nepravdu činio, ubuduće ja činiti je neću!'
32Česar ne vidim, pokaži mi ti; ako sem krivico storil, ne storim je več“?
33Misliš da Bog mora njega kazniti, dok ti zamisli njegove prezireš? Al' kada ti odlučuješ, a ne ja, mudrost nam svoju istresi dÓe sada!
33Mar naj povrača po tvoji misli? Saj si zavrgel plačilo Njegovo; zato moraš voliti ti, in ne jaz. Govóri torej, kar veš!
34Svi ljudi umni sa mnom će se složit' i svatko razuman koji čuje mene:
34Možje razumni mi poreko in moder mož, ki me čuje:
35Nepromišljeno Job je govorio, u riječima mu neima mudrosti.
35Job ne govori s spoznanjem in besede njegove so brez razsodnosti.
36Stoga, nek' se Job dokraja iskuša, jer odgovara poput zlikovaca;
36Ah, da bi bil Job zopet in zopet izkušan zaradi svojih odgovorov po načinu krivičnikov!Zakaj grehu svojemu še prideva prestopek, ploska med nami zasmehljivo z rokami in množi besede zoper Boga mogočnega.
37a svom grijehu još pobunu domeće, među nama on plješće dlanovima i hule svoje na Boga gomila."
37Zakaj grehu svojemu še prideva prestopek, ploska med nami zasmehljivo z rokami in množi besede zoper Boga mogočnega.