¹Ne zavidi opakim ljudima niti želi da budeš s njima.

¹Ne zavidaj hudobnim ljudem in ne želi bivati ž njimi;

²Jer im srce smišlja nasilje i usne govore o nedjelu.

²ker na pogubo misli njih srce in nadlego govore njih ustnice.

³Mudrošću se zida kuća i razborom utvrđuje,

³Z modrostjo se hiša zida in z umnostjo se utrdi;

⁴i po znanju se pune klijeti svakim blagom dragocjenim i ljupkim.

⁴in po znanju se napolnijo hrami z vsem blagom dragim in prijetnim.

⁵Bolji je mudar od jakoga i čovjek razuman od silne ljudine.

⁵Mož modri je močan in umni mož utrjuje krepkost svojo.

⁶Jer s promišljanjem se ide u boj i pobjeda je u mnoštvu savjetnika.

⁶Kajti z razumnim vodstvom se boš srečno vojskoval in zmago pridobil z množico svetovalcev.

⁷Previsoka je bezumnomu mudrost: zato na sudu ne otvara usta svojih!

⁷Previsoka je neumnežu modrost, pri vratih ne odpre svojih ust.

⁸Tko smišlja zlo zove se učitelj podmukli.

⁸Kdor misli kaj hudega storiti, imenovali ga bodo gospodarja spletk.

⁹Ludost samo grijeh snuje, i podrugljivac je mrzak ljudima.

⁹Namera neumnosti je greh in zasmehovalec je gnusoba ljudem.

¹⁰Kloneš li u dan bijede, bijedna je tvoja snaga.

¹⁰Če ti srce upade v čas stiske, majhna je krepost tvoja.

¹¹Izbavi one koje vode u smrt; i spasavaj one koji posrćući idu na stratište.

¹¹Otmi nje, ki jih vlečejo v smrt, in ustavi jih, ki gredo na morišče!

¹²Ako kažeš: "Nismo za to znali", ne razumije li onaj koji ispituje srca? I ne znade li onaj koji ti čuva dušu? I ne plaća li on svakomu po njegovim djelima?

¹²Če praviš: Glej, nismo vedeli tega! – ali ne bode on, ki srca pretehtava, pazil na to, in ki straži dušo tvojo, ne bo vedel tega? In ne povrne li vsakemu po delu njegovem?

¹³Jedi med, sine moj, jer je dobar, i saće je slatko nepcu tvome.

¹³Jej med, sin moj, ker je dober, in čisto strd, sladko tvojemu grlu;

¹⁴Takva je, znaj, i mudrost tvojoj duši: ako je nađeš, našao si budućnost i nada tvoja neće propasti.

¹⁴spoznaj tudi, da je modrost dobra duši tvoji: če si jo dosegel, je zate bodočnost, in upanje tvoje se ne bo iztrebilo.

¹⁵Ne postavljaj, opaki, zasjede stanu pravednikovu, ne čini nasilja boravištu njegovu;

¹⁵Ne preži, o brezbožnik, na pravičnega prebivališče, ne razdevaj počivališča njegovega!

¹⁶jer padne li pravednik i sedam puta, on ustaje, a opaki propadaju u nesreći.

¹⁶Kajti sedemkrat pade pravični, a zopet vstane, brezbožni pa se zvrnejo v nesrečo.

¹⁷Ne veseli se kad padne neprijatelj tvoj i ne kliči srcem kada on posrće,

¹⁷Ko pade sovražnik tvoj, ne veseli se, in ko se zgrudi, ne radúj se srce tvoje;

¹⁸da ne bi vidio Jahve i za zlo uzeo i obratio srdžbu svoju od njega.

¹⁸da ne zagleda GOSPOD in ne bo hudo v očeh njegovih ter ne obrne od njega v tebe jeze svoje.

¹⁹Nemoj se srditi zbog zločinaca, nemoj zavidjeti opakima,

¹⁹Ne srdi se zaradi hudodelnikov, ne zavidaj brezbožnim:

²⁰jer zao čovjek nema budućnosti, svjetiljka opakih gasi se.

²⁰kajti prihodnosti ne bode hudemu, brezbožnih svetilnica ugasne.

²¹Boj se Jahve, sine moj, i kralja: i ne buni se ni protiv jednoga ni protiv drugoga.

²¹Boj se GOSPODA, sin moj, in kralja, in z uporniki se ne druži:

²²Jer iznenada provaljuje nesreća njihova i tko zna kad će doći propast njihova.

²²kajti hipoma vstane njih nesreča, in kdo ve, kakšen bode konec njih let?

²³I ovo je od mudraca: Ne valja biti pristran na sudu.

²³Tudi to so izreki modrih: Ozirati se na osebo v sodbi ni dobro.

²⁴Tko opakomu veli: "Pravedan si", proklinju ga narodi i kunu puci;

²⁴Kdor pravi krivičniku: Pravičen si, klela ga bodo ljudstva, mrzeli narodi;

²⁵a oni koji ga ukore nalaze zadovoljstvo, i na njih dolazi blagoslov sreće.

²⁵tistim pa, ki ga karajo, bode prijaznost in pride jim blagoslov dobrega.

²⁶U usta ljubi tko odgovara pošteno.

²⁶Ustne poljublja, kdor besede prave odgovarja.

²⁷Svrši svoj posao vani i uredi svoje polje, potom i kuću svoju zidaj.

²⁷Opravi zunaj delo svoje in pripravi si ga na polju, potem lahko zidaš hišo svojo.

²⁸Ne svjedoči lažno na bližnjega svoga: zar ćeš varati usnama svojim?

²⁸Ne bodi brez sile priča zoper bližnjega svojega, in zakaj bi varal z ustnami svojimi?

²⁹Ne reci: "Kako je on meni učinio, tako ću i ja njemu; platit ću tom čovjeku po djelu njegovu!"

²⁹Ne govóri: Kakor mi je storil, tako mu storim, vsakemu povrnem po delu njegovem.

³⁰Prolazio sam mimo polje nekog lijenčine i mimo vinograd nekog luđaka,

³⁰Šel sem mimo polja lenega moža in mimo vinograda človeka brezumnega:

³¹i gle, sve bijaše zaraslo u koprive, i sve pokrio čkalj, i kamena ograda porušena.

³¹pa glej, plevel ga je docela porastel, s koprivami je bilo pokrito površje njegovo in kamenena ograja njegova je bila podrta.

³²Vidjeh to i pohranih u srcu, promotrih i uzeh pouku:

³²Tedaj sem gledal in v srcu preudarjal in, videč to, sem posnel nauk:

³³"Još malo odspavaj, još malo odrijemaj, još malo podvij ruke za počinak,

³³Malo zaspati, malo zadremati, malo roke sklenivši ležati,v tem pride kakor uren popotnik uboštvo tvoje in potreba tvoja kakor oboroženec.

³⁴i doći će tvoje siromaštvo kao skitač i oskudica kao oružanik!"

³⁴v tem pride kakor uren popotnik uboštvo tvoje in potreba tvoja kakor oboroženec.