1Kao snijeg ljeti ili kiša o žetvi, tako pristaju počasti bezumnomu.
1Kakor ne sneg poletju in dež žetvi, tako ne pristoji neumnežu čast.
2Kao vrabac kad prhne i lastavica kad odleti, tako se i bezrazložna kletva ne ispunja.
2Kakor vrabec, ki semtertja leta, kakor lastovka, ki se izpreletava, tako je kletev nezaslužena: nikogar ne zadene.
3Bič konju, uzda magarcu, a šiba leđima bezumnika.
3Konju bič, oslu uzdo, bedaku pa šibo na hrbet!
4Ne odgovaraj bezumniku po njegovoj ludosti, da mu i sam ne postaneš jednak.
4Ne odgovarjaj bedaku po neumnosti njegovi, da mu ne bodeš tudi ti enak.
5Odgovori bezumniku po ludosti njegovoj, da se ne bi učinio sam sebi mudar.
5Odgovóri bedaku po neumnosti njegovi, da ne bode moder v svojih očeh.
6Odsijeca noge sebi i gorčinu pije tko po bezumnom poruke šalje.
6Kdor pošilja po bedaku poročilo, odsekava si sam noge in pripravlja si škodo.
7Klecava bedra u hromoga - mudra je izreka u ustima bezumničkim.
7Ohlapno so zvezane noge hromčeve: istotako moder izrek v ustih bedakov.
8Kamen za praćku vezuje tko bezumnom iskazuje čast.
8Kakor kdor vrže mošnjo žlahtnih kamenov v grobljo, tako dela, kdor čast izkazuje bedaku.
9Trnovita grana u ruci pijanice: mudra izreka u ustima bezumnika.
9Kakor trn, ki pride pijanemu v roko, tako je moder izrek v ustih bedakov.
10Strijelac koji ranjava sve prolaznike: takav je onaj tko unajmljuje bezumnika.
10Strelec, ki rani vse, in kdor najme bedaka in postopača, sta enaka.
11Bezumnik se vraća svojoj ludosti kao što se pas vraća na svoju bljuvotinu.
11Kakor se pes vrne k izbljuvku svojemu, tako bedak ponavlja neumnost svojo.
12Vidiš li čovjeka koji se sam sebi mudrim čini? Znaj, i od bezumnika ima više nade nego od njega!
12Vidiš li moža, ki šteje sam sebe za modrega – več je upanja za bedaka nego za njega.
13Lijenčina veli: "Zvijer je na putu, i lav je na ulicama."
13Lenuh govori: Lev rjoveč je zunaj, lev hodi po ulicah!
14Kao što se vrata okreću na stožerima svojim, tako i lijenčina na postelji svojoj.
14Vrata se vrte na tečaju svojem: tako lenuh na postelji svoji.
15Lijenčina umače ruku u zdjelu, ali je ne može prinijeti ustima.
15Lenuh pač vtakne roko v skledo, a težko mu jo je pritegniti k ustom.
16Lijenčina se čini sebi mudrijim od sedmorice koji umno odgovaraju.
16Modrejši je lenuh v svojih očeh nego sedmero njih, ki pametno odgovarjajo.
17Psa za uši hvata tko se, u prolazu, umiješa u raspru koja ga se ne tiče.
17Za ušesa prime psa, kdor se nepoklican žene v tuj prepir.
18Kao bjesomučnik koji baca zublje, strelice i sije smrt,
18Kakor brezumnik, ki meče ognjene in smrtne pšice:
19takav je čovjek koji vara bližnjega svoga i veli: "Samo se našalih."
19tako je, kdor prekani bližnjega svojega in potem reče: Saj sem se le šalil!
20Kad nestane drva, oganj se gasi, i kad više nema klevetnika, prestaje svađa.
20Ko poidejo drva, ogenj ugasne, in ko ni podpihovalca, molči prepir.
21Ugljen je za žeravnicu i drvo za oganj, a svadljivac da raspaljuje svađu.
21Oglja je treba za žerjavico in drv za ogenj, moža prepirljivega pa, da vname prepir.
22Klevetnikove su riječi kao slastice: spuštaju se u dno utrobe.
22Besede podpihovalčeve so kakor slaščice, vendar prodirajo v notranjščino telesa.
23Srebrna gleđa preko zemljana suđa: laskave usne i opako srce.
23Kakor čepinja, prevlečena s srebrno peno, so goreče ustne in srce hudobno.
24Mrzitelj hini usnama svojim, a u sebi nosi prijevaru;
24Z ustnami svojimi se hlini sovražilec, a v srcu svojem snuje zvijačo;
25ne vjeruj mu kad ljupkim glasom govori, jer u srcu mu je sedam grdila;
25ko z blagomilim glasom govori, ne upaj mu, zakaj sedmero gnusob je v srcu njegovem.
26ako himbom skriva mržnju, njegova će se opačina otkriti na zboru.
26Zakriva se sovraštvo s prevaro, a zloba njegova se razodene v zboru.
27Tko jamu kopa, sam u nju pada, i tko kamen valja, na njega se prevaljuje.
27Kdor koplje jamo, vanjo pade, in kdor kamen vali, nanj se zvrne.Lažnivi jezik sovraži tistega, kogar je zbadal, in medena usta pripravljajo padec.
28Lažljiv jezik mrzi svoje žrtve, laskava usta propast spremaju.
28Lažnivi jezik sovraži tistega, kogar je zbadal, in medena usta pripravljajo padec.