¹Sine moj, čuj moju mudrost, prigni uho mojoj razboritosti

¹Sin moj, na modrost mojo pazi, proti umnosti moji nagni uho svoje,

²da sačuvaš oprez, da ti usne zadrže znanje.

²da obdržiš premišljenost in ustne tvoje ohranijo spoznanje.

³Jer s usana žene preljubnice kaplje med i nepce joj je glađe od ulja,

³Zakaj med cede ustne tujke in glajša od olja so usta njena.

⁴ali je ona naposljetku gorka kao pelin, oštra kao dvosjekli mač.

⁴Ali njen konec je grenek kakor pelin, oster kakor dvorezen meč.

⁵Njene noge silaze k smrti, a koraci vode u Podzemlje.

⁵Noge njene gredo v smrt, v kraj mrtvih držé stopinje njene.

⁶Ona ne pazi na put života, ne mari što su joj staze kolebljive.

⁶Še mar ji ni, da bi krenila na pot življenja; po krivih stezah hodi, a ne ve tega.

⁷Zato me sada poslušaj, sine, i ne odstupaj od riječi mojih usta.

⁷Sedaj torej, sinovi, poslušajte me in ne odstopajte od besed mojih ust.

⁸Neka je put tvoj daleko od nje i ne približuj se vratima njezine kuće,

⁸Daleč od nje hodi svojo pot in ne bližaj se durim hiše njene,

⁹da drugima ne bi dao svoju slavu i okrutnima svoje godine;

⁹da ne bi dal drugim dike svoje in let svojih grozovitniku;

¹⁰da se ne bi tuđinci nasitili tvoga dobra i da tvoja zaslužba ne ode u tuđu kuću;

¹⁰da ne bi se sitili tujci s premoženjem tvojim in trudi tvoji ostali v hiši inostranca.

¹¹da ne ridaš na koncu kad ti nestane tijela i puti

¹¹In ne bi zdihoval ob koncu svojem, ko se ti posuši meso in telo,

¹²i da ne kažeš: "Oh, kako sam mrzio pouku i kako mi je srce preziralo ukor!

¹²in govoril: „Kako sem sovražil pouk in svarjenje je zametalo srce moje!

¹³I ne slušah glasa svojih učitelja, niti priklonih uho onima što me poučavahu.

¹³Poslušal nisem glasú učiteljev svojih, ne ušesa svojega nagibal k njim, ki so me učili.

¹⁴I umalo ne zapadoh u svako zlo, usred zbora i zajednice!"

¹⁴Skoraj da nisem obtičal v vsej nesreči sredi zbora in občine!“

¹⁵Pij vodu iz svoje nakapnice i onu što teče iz tvoga studenca.

¹⁵Pij vodo iz lastnega vodnjaka in kar ti priteka iz tvojega studenca!

¹⁶Moraju li se tvoji izvori razlijevati i tvoji potoci teći ulicama?

¹⁶Ali naj se ven razlivajo viri tvoji, po ulicah tvoji potoki?

¹⁷Nego neka oni budu samo tvoji, a ne i tuđinaca koji su uza te.

¹⁷Imej jih sam zase, a ne za tujce s seboj vred.

¹⁸Neka je blagoslovljen izvor tvoj i raduj se sa ženom svoje mladosti:

¹⁸Blagoslovljen bodi vrelec tvoj in veseli se žene mladosti svoje,

¹⁹neka ti je kao mila košuta i ljupka gazela, neka te grudi njene opajaju u svako doba, njezina ljubav zatravljuje bez prestanka!

¹⁹košute predrage, gazele drežestne –! prsi njene naj te mamijo vsak čas, vedno hodi zamaknjen v njeno ljubezen!

²⁰TÓa zašto bi se, sine moj, zanosio preljubnicom i grlio tuđinki njedra?

²⁰Ker zakaj bi taval, sin moj, s tujko in bi objemal prsi tuje ženske?

²¹Jer pred Jahvinim su očima čovjekovi putovi i on motri sve njegove staze.

²¹Kajti pred očmi GOSPODOVIMI so pota vsakega in on meri vse steze njegove.

²²Opakoga će uhvatiti njegova zloća i sapet će ga užad njegovih grijeha.

²²Brezbožnika ujamejo krivice njegove in vrvi greha njegovega ga bodo držale.Umre, ker mu nedostaje pouka, in v obilosti nespameti svoje bo blodil.

²³Umrijet će jer nema pouke, propast će zbog svoje goleme gluposti.

²³Umre, ker mu nedostaje pouka, in v obilosti nespameti svoje bo blodil.