¹Sine moj, kad jamčiš bližnjemu svojem i daš svoju ruku drugome,

¹Sin moj, če si postal porok bližnjemu svojemu, če si s podano roko obljubil za tujca:

²vezao si se vlastitim usnama, uhvatio se riječima svojih usta;

²zadrgnil si se z besedami svojih ust, ujet si z besedami svojih ust.

³učini onda ovo, sine moj: oslobodi se! Jer si dopao u ruke bližnjemu svojemu; idi, baci se preda nj i salijeći bližnjega svoga.

³Stóri tisto skoraj, sin moj, in reši se, ker si prišel bližnjemu svojemu v roko; pojdi, spusti se na kolena in s prošnjami nadleguj bližnjega svojega!

⁴Ne daj sna svojim očima ni drijema svojim vjeđama;

⁴Ne dovoli spanja svojim očem, ne dremanja trepalnicam svojim;

⁵otmi se kao gazela iz mreže i kao ptica iz ruku ptičaru.

⁵reši se kakor gazela iz roke lovčeve in kakor ptica iz ptičarjeve pesti.

⁶Idi k mravu, lijenčino, promatraj njegove pute i budi mudar:

⁶Pojdi k mravlji, o lenuh, oglej si pota njena in uči se modrosti:

⁷on nema vođe, nadzornika, ni nadstojnika,

⁷nima vodnika, nadzornika ali zapovednika,

⁸ljeti se sebi brine za hranu i prikuplja jelo u doba žetve.

⁸vendar pripravlja poleti hrano svojo, ob žetvi znaša, kar bo uživala.

⁹A ti, dokle ćeš, lijenčino, spavati? Kad ćeš se dići oda sna svoga?

⁹Doklej boš polegal, lenuh? kdaj vstaneš iz spanja svojega?

¹⁰Još malo odspavaj, još malo odrijemaj, još malo podvij ruke za počinak

¹⁰Malo boš pospančkal, malo podremal, malo sklenil roke in poležal:

¹¹i doći će tvoje siromaštvo kao skitač i tvoja oskudica kao oružanik.

¹¹v tem ti pride uboštvo kakor uren popotnik in nuja nadte kakor oboroženec.

¹²Nevaljalac i opak čovjek hodi s lažljivim ustima;

¹²Belijalov človek, krivičen mož je, kdor hodi s spačenimi usti,

¹³namiguje očima, lupka nogama, pokazuje prstima;

¹³mežika z očmi, beseduje z nogami, pomiguje s prsti.

¹⁴prijevare su mu u srcu, snuje zlo u svako doba, zameće svađe.

¹⁴Vsakršna spačenost tiči v srcu njegovem, zlo snuje sleherni čas, prepire napravlja.

¹⁵Zato će mu iznenada doći propast, i učas će se slomiti i neće mu biti lijeka.

¹⁵Zatorej pride nagloma nesreča njegova, v hipu se razbije in ne bo ozdravljenja.

¹⁶Šest je stvari koje Gospod mrzi, a sedam ih je gnusoba njegovu biću:

¹⁶Šestero je reči, ki jih sovraži GOSPOD, in sedmero se jih studi duši njegovi:

¹⁷ohole oči, lažljiv jezik, ruke koje prolijevaju krv nevinu,

¹⁷oči visoke, jezik lažnjiv in roke, prelivajoče nedolžno kri,

¹⁸srce koje smišlja grešne misli, noge koje hitaju na zlo,

¹⁸srce, ki snuje hudobne naklepe, noge, urno tekoče v hudo,

¹⁹lažan svjedok koji širi laži, i čovjek koji zameće svađe među braćom.

¹⁹kriva priča, ki raznaša laži, in kdor prepire seje med brati.

²⁰Sine moj, čuvaj zapovijedi oca svoga i ne odbacuj nauka matere svoje.

²⁰Hrani, sin moj, zapoved očeta svojega in ne zametuj nauka matere svoje;

²¹Priveži ih sebi na srce zauvijek, ovij ih oko svoga grla;

²¹privezuj ju na srce svoje vedno, pripenjaj ju na grlo svoje!

²²da te vode kada hodiš, da te čuvaju kada spavaš i da te razgovaraju kad se probudiš.

²²Kamor koli pojdeš, te bosta spremljala, ko boš ležal, bosta pazila nate, in ko se zbudiš, se pogovarjala s teboj.

²³Jer je zapovijed svjetiljka, pouka je svjetlost, opomene stege put su života;

²³Kajti zapoved je svetilnica in nauk je luč; in poučna svarila so pot življenja,

²⁴da te čuvaju od zle žene, od laskava jezika tuđinke.

²⁴da te obvarujejo ženske hudobne, prilizovanja jezika tujke.

²⁵Ne poželi u svom srcu njezine ljepote i ne daj da te osvoji trepavicama svojim,

²⁵Ne poželi si lepote njene v srcu in s trepalnicami svojimi naj te ne ujame.

²⁶jer bludnici dostaje i komad kruha, dok preljubnica lovi dragocjeni život.

²⁶Kajti zaradi nečiste ženske se izgubi kruhek in prešeštnica lovi dušo dragoceno.

²⁷Može li tko nositi oganj u njedrima a da mu se odjeća ne upali?

²⁷Ali vzame kdo ogenj v nedrje svoje, in oblačila se mu ne osmode?

²⁸Može li tko hoditi po živom ugljevlju a svojih nogu da ne ožeže?

²⁸Ali pa more kdo hoditi po žerjavici, da bi se mu noge ne obžgale?

²⁹Tako biva onomu tko ide k ženi svoga bližnjega: neće ostati bez kazne tko god se nje dotakne.

²⁹Tako, kdor se shaja z bližnjega svojega ženo, kdorkoli se je dotakne, ne ostane brez kazni.

³⁰Ne sramote li lupeža sve ako je krao da gladan utoli glad:

³⁰Ne zadene zaničevanje tatu, ako ukrade, da uteši poželenje svoje, ko je gladen;

³¹uhvaćen, on sedmerostruko vraća i plaća svim imanjem kuće svoje.

³¹vendar zasačen mora povrniti sedemkrat, dati mora vse blago hiše svoje.

³²Nerazuman je, dakle, tko se upušta s preljubnicom; dušu svoju gubi koji tako čini.

³²A kdor prešeštvuje z ženo, norí; kdor se hoče pogubiti, naj to stori.

³³Bruke i sramote dopada i rug mu se nikad ne briše.

³³Šiba in nečast ga zadeneta, in sramota njegova se ne izbriše.

³⁴Jer bijesna je ljubomornost u muža: on ne zna za milost u osvetni dan;

³⁴Ker ljubosumnost razvname srd moža, zato ne prizanese v dan maščevanja.Ne mara nobene odkupnine in ne sprejme, ponujaj še toliko darov.

³⁵ne pristaje ni na kakav otkup i ne prima ma kolike mu darove dao.

³⁵Ne mara nobene odkupnine in ne sprejme, ponujaj še toliko darov.