¹Čuvaj, sine, riječi moje i pohrani moje zapovijedi kod sebe.

¹Sin moj, pazi na besede moje in zapovedi moje hrani pri sebi.

²Čuvaj moje zapovijedi, i bit ćeš živ, i nauk moj kao zjenicu oka svoga.

²Pazi na zapovedi moje in žívi, pazi na nauk moj kakor na zenico svojih oči.

³Priveži ih sebi na prste, upiši ih na ploči srca svoga;

³Priveži si jih na prste, zapiši jih na srca svojega ploščo.

⁴reci mudrosti: "Moja si sestra" i razboritost nazovi "sestričnom",

⁴Reci modrosti: sestra si moja! in razumnost imenuj sorodnico svojo:

⁵da te čuva od žene preljubnice, od tuđinke koja laskavo govori.

⁵da te varuje žene vnanje, tujke, ki se dobrika z gladkimi besedami.

⁶Kad bijah jednom na prozoru svoje kuće i gledah van kroz rešetku,

⁶Kajti skozi okno hiše svoje, preko omrežja svojega gledajoč,

⁷vidjeh među lakovjernima, opazih među momcima nerazumna mladića:

⁷sem videl med abotnimi, zazrl med sinovi brezumnega mladeniča,

⁸prolazio je ulicom kraj njezina ugla i koracao putem k njezinoj kući

⁸ki se je po ulicah klatil, blizu njenega vogla, stopal po potu do hiše njene,

⁹u sumraku između dana i večeri kad se hvata noćna tmina;

⁹v mraku, na večer dneva, v noči črni in temni.

¹⁰i gle, susrete ga žena, bludno odjevena i s prijevarom u srcu.

¹⁰In glej, ženska mu pride naproti, v kurbji opravi in odrevenelega srca.

¹¹Jogunasta bijaše i razuzdana, noge joj se nisu mogle u kući zadržati;

¹¹Jezična je in trdovratna, v njeni hiši ne bivajo noge njene;

¹²bila je čas na ulici, čas na trgovima i vrebala kod svakog ugla;

¹²zdaj se klati po ulicah, zdaj po trgih in pri vsakem voglu zalezuje.

¹³i uhvati ga i poljubi i reče mu bezobrazna lica:

¹³In ga prime ter ga poljubi in s predrznim licem mu reče:

¹⁴"Bila sam dužna žrtvu pričesnicu, i danas izvrših svoj zavjet;

¹⁴Hvalne daritve sem bila dolžna, danes sem opravila obljube svoje.

¹⁵zato sam ti izašla u susret, da te tražim, i nađoh te.

¹⁵Zato sem ti prišla naproti, hrepeneč po obličju tvojem, in sem te našla.

¹⁶Svoju sam postelju nastrla sagovima, vezenim pokrivačima misirskim;

¹⁶S preprogami sem prestrla posteljo svojo, s pisanimi odejami iz platna egiptovskega;

¹⁷svoj sam krevet namirisala smirnom, alojem i cimetom.

¹⁷pokadila sem ležišče svoje z miro, aloo in cimetom.

¹⁸Hajde da se opijamo nasladom do jutra i da se radujemo užicima ljubavi.

¹⁸Dej, radujva se obilo v ljubezni prav do jutra, oslajujva se z ljubkovanjem!

¹⁹Jer muža mi nema kod kuće: otišao je na dalek put;

¹⁹Kajti moža ni v hiši, odšel je na daljni pot;

²⁰uzeo je sa sobom novčani tobolac; a vratit će se kući tek o uštapu."

²⁰mošnjo denarja je vzel s seboj, povrne se domov šele ob ščipu.

²¹Tako ga zavede svojim vičnim nagovorom, odvuče ga svojim glatkim usnama.

²¹Nagnila ga je z mnogim pregovarjanjem svojim, s prilizovanjem ust svojih ga je potegnila:

²²I ludo on pođe za njom, kao što vol ide na klaonicu i kao što jelen zapleten u mrežu čeka

²²za njo gre takoj, kakor gre vol v klalnico in kakor neumnež v kazen v okovih –

²³dok mu strijela ne probije jetra, i kao ptica što ulijeće u zamku, i ne znajući da će ga to života stajati.

²³dokler mu pšica jeter ne razkolje; kakor ptič hiti v zanko, ne vedoč, da je zoper življenje njegovo.

²⁴Zato me, sine moj, poslušaj i čuj riječi mojih usta.

²⁴Zato sedaj, sinovi, poslušajte me in pazite na ust mojih besede!

²⁵Nek' ti srce ne zastranjuje na njezine putove i ne lutaj po njezinim stazama.

²⁵Ne kreni na njena pota srce tvoje, ne zavij na steze njene.

²⁶Jer je mnoge smrtno ranila i oborila, i mnogo je onih što ih je pobila.

²⁶Ker mnogo jih je prebodla in na tla zvrnila, in veliko jih je, katere je vse pomorila.Hiša njena je pot v kraj mrtvih, gredoča doli v smrtne hrame.

²⁷U Podzemlje vode putovi kroz njenu kuću, dolje u odaje smrti.

²⁷Hiša njena je pot v kraj mrtvih, gredoča doli v smrtne hrame.