¹Molitva. Davidova. Počuj, Jahve pravedni, i vapaj mi poslušaj, usliši molitvu iz usta iskrenih!

¹{Molitev Davidova.} Čuj, o GOSPOD, pravičnost, poslušaj stokanje moje, uho nagni k molitvi moji, ki je brez ustnic zvijačnih.

²Od tebe nek' mi dođe presuda, tvoje oči vide što je pravo.

²Od tvojega obličja naj pride sodba moja, ker oči tvoje gledajo, kar je pravo.

³Istraži mi srce, pohodi noću, ognjem me iskušaj, al' u meni nećeš nać' bezakonja. Ne zgriješiše usta moja

³Preiskal si srce moje, pregledal me po noči, z ognjem si me preizkusil, in nisi našel ničesar; kar mislim, ne prestopi mojih ust.

⁴kao što griješe ljudi: po riječima usta tvojih čuvah putove Zakona.

⁴Gledé na dejanja ljudi, po besedi ustnic tvojih sem se čuval potov siloviteža.

⁵Korak mi čvrsto prionu za tvoje staze, ne zasta mi noga na putima tvojim.

⁵Vzdržal sem korake svoje na stezah tvojih, niso se spoteknile noge moje.

⁶Zazivam te, Bože, ti ćeš me uslišit': prikloni mi uho i čuj riječi moje.

⁶Jaz kličem k tebi, ker me čuješ, Bog mogočni; nagni k meni uho svoje in poslušaj govor moj.

⁷Proslavi na meni dobrotu svoju, ti koji od dušmana izbavljaš one što se utječu desnici tvojoj.

⁷Čudovito pokaži milost svojo, rešitelj tistih, ki pribegajo izpred sovražnih upornikov na desnico tvojo.

⁸Čuvaj me k'o zjenicu oka, sakrij me u sjenu krila svojih

⁸Hrani me kakor zenico v očesu, v senci peruti svojih me skrivaj

⁹od zlotvora što na me nasrću. Dušmani me bijesni opkoljuju,

⁹pred brezbožniki, ki me napadajo, pred sovražniki duše moje, ki me oblegajo.

¹⁰bešćutno srce zatvaraju i ustima zbore naduto,

¹⁰Brezčutno srce svoje so zaprli, z usti svojimi govoré ošabno.

¹¹Koraci njini sad me okružuju, smjeraju da me na zemlju obore;

¹¹Pri vsakem koraku me že obstopajo, z očmi svojimi pazijo, da me pahnejo na tla.

¹²slični lavu dok se, zinuv, na plijen obara i laviću što vreba u potaji.

¹²Podoben je sovražnik moj levu, ki želi raztrgati, mlademu levu, ki čepi v skrivališču.

¹³Ustani, Jahve, presretni ga i obori, od grešnika mi život mačem spasi,

¹³Vstani, GOSPOD, stopi mu nasproti, zvrni ga na tla, reši dušo mojo brezbožnika z mečem svojim.

¹⁴a rukom od ljudi, Gospodine: od ljudi kojih je dio ovaj život, kojima želudac puniš dobrima; kojih su sinovi siti, a djeci daju što im pretekne.

¹⁴Oprosti me ljudi z roko svojo, GOSPOD, ljudi tega sveta, katerih delež je v tem življenju, katerim polniš trebuh z zakladom svojim; sinov imajo dosita in preobilje svoje zapuščajo otrokom svojim.Jaz pa bom v pravičnosti gledal obličje tvoje, sitil se bom, ko se zbudim, s podobo tvojo.

¹⁵A ja ću u pravdi gledati lice tvoje, i jednom kad se probudim, sit ću ga se nagledati.

¹⁵Jaz pa bom v pravičnosti gledal obličje tvoje, sitil se bom, ko se zbudim, s podobo tvojo.