1Zborovođi. Po napjevu "Košuta u zoru". Psalam. Davidov.
1{Načelniku godbe; kakor ‚Košuta jutranje zarje‘. Psalm Davidov.} Bog moj, Bog moj, zakaj si me zapustil? Daleč si od rešitve moje, od stoka mojega besed.
2Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio? Daleko si od ridanja moga.
2O Bog moj, kličem po dnevi, a ne odgovarjaš, tudi po noči, in ni mi pokoja.
3Bože moj, vičem danju, al'ne odvraćaš; noću vapijem i nema mi počinka.
3Ti si vendar svet, ki stoluješ nad slavospevi Izraela.
4A ipak, ti u Svetištu prebivaš, Nado Izraelova!
4V tebe so upali očetje naši, upali so, in osvobodil si jih.
5U tebe se očevi naši uzdaše, uzdaše se, i ti ih izbavi;
5K tebi so vpili, in oteti so bili, v tebe so upali, in niso bili osramočeni.
6k tebi su vikali i spasavali se, u tebe se uzdali, i postidjeli se nisu.
6Jaz pa sem črv in ne mož, poroga ljudem in zaničevan od ljudstva.
7A ja, crv sam, a ne čovjek, ruglo ljudi i naroda prezir.
7Vsi, ki me vidijo, me zasmehujejo, režé se in z glavo majó:
8Koji me vode, podruguju se meni, razvlače usne, mašu glavom:
8Zanašal se je na GOSPODA! Ta naj ga reši, otme ga naj, ker ima veselje nad njim!
9"U Jahvu se on uzda, neka ga sad izbavi, neka ga spasi ako mu omilje!"
9Saj ti si, ki si me potegnil iz materinega telesa, vdahnil si mi upanje pri prsih matere moje.
10Iz krila majčina ti si me izveo, mir mi dao na grudima majke.
10Nate sem oprt od rojstva, od telesa matere moje si Bog moj mogočni ti.
11Tebi sam predan iz materine utrobe, od krila majčina ti si Bog moj.
11Ne bivaj daleč od mene, ker je blizu stiska, ker ni pomočnika.
12Ne udaljuj se od mene, blizu je nevolja, a nikog nema da mi pomogne.
12Obsuli so me junci mnogi, krepki junci basánski so me obstopili.
13Opkoliše me junci mnogobrojni, bašanski bikovi okružiše mene.
13Žrelo svoje odpirajo zoper mene kakor lev zgrabljiv in rjoveč.
14Ždrijela svoja razvaljuju na me k'o lav koji plijen kida i riče.
14Kakor voda se razlivam in vse kosti moje se razklepajo; srce moje je podobno vosku, taja se v osrčju mojem.
15Kao voda razlih se, sve mi se kosti rasuše; srce mi posta poput voska, topi se u grudima mojim.
15Moč moja je usehnila, da je kakor čepinja, in jezik moj se prijemlje nébesa mojega, in v prah smrti si me položil.
16Grlo je moje kao crijep suho, i moj se jezik uz nepce slijepi: u prah smrtni bacio si mene.
16Kajti obdali so me psi, hudobnikov krdelo me je obkrožilo, prebodli so moje roke in noge moje.
17Opkolio me čopor pasa, rulje me zločinačke okružile. Probodoše mi ruke i noge,
17Seštel bi lahko vse svoje kosti; oni pa gledajo, všečno se ozirajo v me.
18sve kosti svoje prebrojiti mogu, a oni me gledaju i zure na me.
18Oblačila moja delé med seboj in za suknjo mojo mečejo kocko.
19Haljine moje dijele među sobom i kocku bacaju za odjeću moju.
19Ti pa, GOSPOD, ne bivaj daleč, moč moja, hiti mi na pomoč!
20Ali ti, o Jahve, daleko mi ne budi; snago moja, pohiti mi u pomoć!
20Otmi meču dušo mojo, iz moči psa edino mojo.
21Dušu moju istrgni maču, iz šapa pasjih život moj.
21Reši me iz žrela levovega! Da, izpred rogovja divjih bivolov si me uslišal.
22Spasi me iz ralja lavljih i jadnu mi dušu od rogova bivoljih!
22Oznanjati hočem ime tvoje bratom svojim, sredi zbora te bom hvalil:
23A sada, braći ću svojoj naviještat' ime tvoje, hvalit ću te usred zbora.
23Vi, ki se bojite GOSPODA, hvalite ga; vse seme Jakobovo, slavite ga, in boj se ga vse seme Izraelovo!
24"Koji se bojite Jahve, hvalite njega! Svi od roda Jakovljeva, slavite njega! Svi potomci Izraelovi, njega se bojte!
24Ker ni zaničeval in ni mrzel trpljenja trpinovega, tudi ni skril obličja svojega pred njim; temuč ko je vpil do njega, ga je uslišal.
25Jer nije prezreo ni zaboravio muku jadnika, i nije sakrio lice svoje od njega; kad ga je zazvao, on ga je čuo."
25Od tebe izvira hvalospev moj v zboru velikem; obljube svoje bom opravljal vpričo njih, ki se ga boje.
26Zato ću te hvaliti u zboru veliku, pred vjernicima tvojim izvršit' zavjete.
26Jedli bodo krotki in se nasitili, hvalili bodo GOSPODA, kateri ga iščejo; živi naj srce vaše vekomaj!
27Siromasi će jesti i nasitit će se, hvalit će Jahvu koji traže njega: nek' živi srce vaše dovijeka!
27Spomnijo se in izpreobrnejo se h GOSPODU vsi kraji zemlje, in klanjale se bodo pred teboj vse družine poganskih narodov.
28Spomenut će se i Jahvi se vratit' svi krajevi zemlje; pred njim će n§icÄe pasti sve obitelji pogana.
28Kajti GOSPODOVO je kraljestvo in on vlada nad narodi.
29Jer Jahvino je kraljevstvo, on je vladar pucima.
29Jedli bodo in priklanjali se vsi zemlje bogatini; pred njim bodo padali vsi, ki gredo v prah in ki ne morejo ohraniti duše svoje v življenju.
30Njemu će se jedinom klanjati svi koji snivaju u zemlji, pred njim se sagnuti svi koji u prah silaze. I moja će duša za njega živjeti,
30Potomstvo mu bo služilo; pripovedovali bodo o Gospodu prihodnjemu rodu.Pridejo in oznanjali bodo pravičnost njegovo ljudstvu, ki se porodi, da je to izvršil.
31njemu će služiti potomstvo moje. O Gospodu će se pripovijedat'
31Pridejo in oznanjali bodo pravičnost njegovo ljudstvu, ki se porodi, da je to izvršil.
32slijedećem koljenu, o njegovoj pravdi naviještati narodu budućem: "Ovo učini Jahve!"