¹Psalam. Davidov. Za spomen.

¹{Psalm Davidov, v spomin.} GOSPOD, v srdu svojem me ne pokori in v togoti svoji me ne kaznuj.

²Jahve, u srdžbi svojoj nemoj ne karati, i nemoj me kazniti u svojemu gnjevu.

²Kajti pšice tvoje so se zabodle vame in težko me tlači roka tvoja.

³Strijele se tvoje u me zabodoše, ruka me tvoja teško pritisnu:

³Nič zdravega ni na mesu mojem zavoljo srda tvojega, miru ni v kosteh mojih zavoljo greha mojega.

⁴na tijelu mi ništa zdravo nema zbog gnjeva tvog, od grijeha mojih mira mi nema kostima.

⁴Zakaj krivice moje mi presezajo glavo, kakor težko breme me tlačijo, pretežke so zame.

⁵Zloće moje glavu su mi nadišle, kao preteško breme tište me.

⁵Rane moje smrdé in se gnojé, zavoljo nespameti moje.

⁶Rane moje zaudaraju i gnjiju zbog bezumnosti moje.

⁶Mučim se in sključen sem jako, ves dan hodim v žalni obleki.

⁷Pogurih se sav i zgrčih, povazdan lutam žalostan.

⁷Kajti ledja moja so polna prisada in nič ni zdravega na mesu mojem.

⁸Moji bokovi puni su ognjice, na tijelu mi ništa zdravo nema.

⁸Oslabljen sem in potrt presilno, tulim od stokanja svojega srca.

⁹Iscrpljen sam i satrven posve, stenjem od jecanja srca svojega.

⁹Gospod, pred teboj je vse hrepenenje moje in zdihovanje moje ti ni skrito.

¹⁰O Gospode, sve su mi želje pred tobom, i vapaji moji nisu ti skriveni.

¹⁰Srce moje polje, zapustila me je moja krepkost, tudi luč mojih oči mi je zamrla.

¹¹Srce mi udara silno, snaga me ostavlja i svjetlost vida očinjeg gasi se.

¹¹Ljubljenci moji in prijatelji moji so stopili vstran zavoljo nadloge moje, in sorodniki moji stoje oddaleč.

¹²Prijatelji i drugovi od rana mojih uzmakoše, i moji najbliži stoje daleko.

¹²Tisti pa, ki mi prežé po življenju, mi stavijo zanke, in kateri iščejo nesreče moje, govoré o pogubi in izmišljajo ves dan zvijače.

¹³Namještaju mi zamke oni koji mi život vrebaju, koji mi žele nesreću, propašću mi prijete i uvijek smišljaju prijevare.

¹³Jaz pa kakor glušec ne slišim in sem kakor mutec, ki ne odpre svojih ust.

¹⁴A ja sam kao gluh i ništa ne čujem i, kao nijem, usta ne otvaram.

¹⁴Res, postal sem kakor on, ki ne sliši in ki mu ni dokazov v ustih.

¹⁵Postadoh k'o čovjek koji ne čuje i koji u ustima nema odgovora.

¹⁵Kajti tebe čakam, o GOSPOD, ti zame odgovoriš, Gospod Bog moj.

¹⁶Jer u tebe se, o Jahve, uzdam, ti ćeš me uslišati, Jahve, Bože moj!

¹⁶Ker rekel sem: Da se pač ne radujejo nad menoj! Ko omahuje noga moja, se povzdigujejo proti meni.

¹⁷Rekoh: "Nek' se ne raduju nada mnom; kad mi noga posrne, nek' se ne uzdižu nada mnom!"

¹⁷Zdajpazdaj padem, in bolečina moja mi je vedno pred očmi.

¹⁸Jer umalo ne propadoh, i moja je bol svagda preda mnom.

¹⁸Kajti krivico svojo pripoznavam in greh moj me skrbi.

¹⁹Bezakonje svoje ja priznajem i pun sam žalosti zbog grijeha svojega.

¹⁹Neprijatelji moji pa so čvrsti in močni, in množijo se, kateri me sovražijo iz krivih vzrokov.

²⁰A koji su bez razloga protiv mene, moćni su, i mnogi su koji me mrze nepravedno.

²⁰In vračajoč hudo za dobro, mi nasprotujejo, zato ker hodim za dobrim.

²¹Za dobro zlom mi uzvraćaju, protive mi se što tražim dobro.

²¹Ne zapústi me, o GOSPOD, Bog moj, ne bivaj daleč od mene!Hiti mi na pomoč, o GOSPOD, rešenje moje!

²²O Jahve, ne ostavljaj me! Bože moj, ne udaljuj se od mene!

²²Hiti mi na pomoč, o GOSPOD, rešenje moje!

²³Požuri se meni u pomoć, Gospode, spase moj!