¹Zborovođi. Sinova Korahovih. Psalam.

¹{Načelniku godbe. Sinov Korahovih psalm.} Čujte to, vsa ljudstva, poslušajte, vsi sveta prebivalci,

²Poslušajte ovo, svi narodi, čujte, svi stanovnici zemlje,

²nizki in visoki, bogatini in ubožci vsi skupaj!

³vi, djeco puka, i vi, odličnici, bogati i siromašni zajedno!

³Usta moja bodo govorila modrost in srca mojega premišljevanje bo razumnost.

⁴Moja će usta zboriti mudrost, i moje srce misli razumne.

⁴Uho svoje nagnem h govoru v prilikah, na strune igraje, bom razodeval uganko svojo.

⁵K poučnoj izreci priklonit ću uho, uz harfu ću izložit' svoju zagonetku.

⁵Kaj bi se bal v dnevih nesreče, kadar me obdaja krivičnost tistih, ki mi so za petami,

⁶Što da se bojim u danima nesreće kad me opkoli zloba izdajica

⁶njih, ki zaupajo v premoženje svoje in se ponašajo v obilosti bogastva svojega?

⁷koji se u blago svoje uzdaju i silnim se hvale bogatstvom?

⁷Brata nikakor ne more odkupiti nihče, ne more dati Bogu zanj spravnega denarja

⁸TÓa nitko sebe ne može otkupit' ni za se dati Bogu otkupninu:

⁸(predrag namreč je njih duše odkup, zato ga ne zmore vekomaj),

⁹životu je cijena previsoka, i nikada je neće platiti

⁹da bi živel za večno, ne moral videti jame.

¹⁰tko želi živjeti dovijeka i ne vidjeti jamu grobnu.

¹⁰Saj vidi bogatin: mrjó modri, enako ginevajo nespametni in neumni in drugim puščajo bogastvo svoje.

¹¹Jer, i mudri umiru, pogiba i luđak i bezumnik: bogatstvo svoje ostavlja drugima.

¹¹Menijo, da njih hiše bodo trajale za veke, njih prebivališča za vse rodove; zato imenujejo dežele s svojimi imeni.

¹²Grobovi im kuće zasvagda, stanovi njihovi od koljena do koljena, sve ako se zemlje nazivale imenima njihovim.

¹²In vendar človek v veličju nima obstanka, podoben je živalim, ki poginejo.

¹³Čovjek koji nerazumno živi sličan je stoci koja ugiba.

¹³To je usoda njih, ki tako v sebe zaupajo; vendar njih nasledniki odobravajo njih govorjenje. (Sela.)

¹⁴Takav je put onih koji se ludo uzdaju, to je konac onih koji uživaju u sreći:

¹⁴Kakor ovce bodo razpostavljeni v šeolu, smrt jim bo pastir; in pravični jim bodo gospodovali tisto jutro, in njih obliko [Ali: lepoto.] pokonča šeol, da ji ne bo več bivališča.

¹⁵Poput stada redaju se u Podzemlju, smrt im je pastir, a dobri njima vladaju. Njihova će lika brzo nestati, Podzemlje će im biti postojbina.

¹⁵Ali dušo mojo reši Bog iz oblasti šeola, ker me vzame k sebi. (Sela.)

¹⁶A moju će dušu Bog ugrabiti Podzemlju iz pandža i milostivo me primiti.

¹⁶Ne boj se, ko kdo zabogati, ko se pomnoži slava hiše njegove.

¹⁷Ne boj se ako se tko obogati i ako se poveća blago doma njegova:

¹⁷Ker ob smrti ne vzame nič tega s seboj, za njim ne pojde slava njegova.

¹⁸kad umre, ništa neće ponijeti sa sobom, i blago njegovo neće s njime sići.

¹⁸Čeprav blagruje dušo svojo v življenju svojem – i tebe hvalijo, ko si privoščiš –,

¹⁹Ako se u životu držao sretnim - "Govorit će se da ti je dobro bilo!" -

¹⁹vendar pride k rodu očetov svojih, ki vekomaj ne bodo uživali luči.Človek, ki je v veličju, a ni razumen, je podoben živini, ki pogine.

²⁰i on će doći u skup otaca svojih, gdje svjetlosti više vidjeti neće.

²⁰Človek, ki je v veličju, a ni razumen, je podoben živini, ki pogine.

²¹Čovjek koji nerazumno živi sličan je stoci koja ugiba.