1Psalam. Asafov. Bog nad bogovima, Jahve, govori i zove zemlju od izlaza sunčeva do zalaza.
1{Psalm Asafov.} Bog mogočni, Bog, GOSPOD je govoril in poklical zemljo od vzhoda solnčnega do zahoda.
2Sa Siona predivnog Bog zablista:
2S Siona, najvišje lepote, se je zasvetil Bog.
3Bog naš dolazi i ne šuti. Pred njim ide oganj što proždire, oko njega silna bjesni oluja.
3Pride Bog naš in nikar ne bo molčal; ogenj požirajoč gre pred njim in okrog njega silen vihar.
4On zove nebesa odozgo i zemlju da sudi narodu svojemu:
4Nebesom kliče odzgoraj in zemlji, da sodi ljudstvo svoje:
5"Saberite mi sve pobožnike koji žrtvom Savez sa mnom sklopiše!"
5„Zberite mi svetnike moje, ki so storili zavezo z menoj pri daritvi!“
6Nebesa objavljuju pravednost njegovu: on je Bog sudac!
6In nebesa oznanjajo pravičnost njegovo, kajti Bog je sodnik. (Sela.)
7"Slušaj, narode moj, ja ću govoriti, o Izraele, svjedočit ću protiv tebe: ja, Bog - Bog tvoj!
7Čuj, ljudstvo moje, in govoril bom, o Izrael, in zoper tebe bom pričal! Bog, tvoj Bog sem jaz.
8Ne korim te zbog žrtava tvojih - paljenice su tvoje svagda preda mnom.
8Nočem te grajati zavoljo daritev tvojih, saj žgalne daritve tvoje so vedno pred menoj.
9Neću od doma tvog' uzet junca, ni jaraca iz tvojih torova:
9Ni mi treba jemati iz tvoje hiše junca, ne kozličev iz tvojih ograj.
10tÓa moje su sve životinje šumske, tisuće zvjeradi u gorama mojim.
10Ker moja je vsaka zver v gozdih, živali na tisočerih gorah.
11Znam sve ptice nebeske, moje je sve što se miče u poljima.
11Vso perutnino gorsko poznam, in kar se poja po polju, je v moji oblasti.
12Kad bih ogladnio, ne bih ti rekao, jer moja je zemlja i sve što je ispunja.
12Ko bi bil gladen, ne rekel bi tebi, ker moja je zemlja vesoljna in vse, kar je na njej.
13Zar da ja jedem meso bikova ili da pijem krv jaraca?
13Ali mar jem meso volovsko, ali pijem kozlov kri?
14Prinesi Bogu žrtvu zahvalnu, ispuni Višnjemu zavjete svoje!
14Hvalne daritve prinašaj Bogu in Najvišjemu opravljaj obljube svoje.
15I zazovi me u dan tjeskobe: oslobodit ću te, a ti ćeš me slaviti."
15In kliči me v dan stiske, rešil te bom, in ti me boš častil.
16A grešniku Bog progovara: "Što tumačiš naredbe moje, što mećeš u usta Savez moj?
16Toda krivičniku pravi Bog: Kaj da naštevaš zapovedi moje in jemlješ zavezo mojo v usta svoja?
17Ti, komu stega ne prija, te riječi moje iza leđa bacaš?
17Saj ti sovražiš svarjenje in besede moje si vrgel vzad zase.
18Kad tata vidiš, s njime se bratimiš i družiš se s preljubnicima.
18Kadar vidiš tatú, se ž njim hitro sprijazniš in s prešeštniki se družiš.
19Svoja si usta predao pakosti, a jezik ti plete prijevare.
19Usta svoja rabiš za hudo in z jezikom svojim spletaš zvijačo.
20U društvu na brata govoriš i kaljaš sina matere svoje.
20Sedé obrekuješ svojega brata, matere svoje sina spravljaš v sramoto.
21Sve si to činio, a ja da šutim? Zar misliš da sam ja tebi sličan? Pokarat ću te i stavit ću ti sve to pred oči."
21To si delal, in ker sem molčal, si menil, da sem prav tebi enak. A karal te bom in vse ti postavil pred oči.
22Shvatite ovo svi vi koji Boga zaboraviste, da vas ne pograbim i nitko vas spasiti neće.
22Pazite vendar na to vi, ki zabite Boga, da ne zgrabim, in ga ne bode, ki bi rešil.Kdor daruje hvalo, me prav časti, in kdor uravnava pot svojo, mu pokažem zveličanje Božje.
23Pravo me štuje onaj koji prinosi žrtvu zahvalnu: i onomu koji hodi stazama pravim - njemu ću pokazati spasenje svoje.
23Kdor daruje hvalo, me prav časti, in kdor uravnava pot svojo, mu pokažem zveličanje Božje.