¹Zborovođi. Po Jedutunu. Asafov. Psalam.

¹{Načelniku godbe; za Jedutuna. Psalm Asafov.} Z glasom svojim hočem vpiti k Bogu, z glasom svojim k Bogu, in nagne uho k meni.

²Glasom svojim Bogu vapijem, glas mi se Bogu diže i on me čuje.

²Ob dnevi stiske svoje sem iskal Gospoda, roka moja je bila po noči proti nebu iztegnjena neprenehoma, duša moja se je branila pripustiti tolažbo.

³U dan nevolje tražim Gospodina, noću mi se ruka neumorno pruža k njemu, ne može se utješit' duša moja.

³Spominjam se Boga in stokam, premišljam, in duh moj omaguje. (Sela.)

⁴Spominjem se Boga i uzdišem; kad razmišljam, daha mi nestane.

⁴Ne daš mi zatisniti oči, izbegan sem tako, da govoriti ne morem.

⁵Vjeđe moje držiš, potresen sam, ne mogu govoriti.

⁵Čase premišljujem starodavne, prejšnjih vekov leta.

⁶Mislim na drevne dane i sjećam se davnih godina;

⁶Spominjam se ponočne godbe svoje na strune, v srcu svojem premišljam in duh moj preiskuje, govoreč:

⁷razmišljam noću u srcu, mislim, i duh moj ispituje:

⁷Ali bi na večne čase zametal Gospod, ali ne bode nikdar več milostiv?

⁸"Hoće li Gospodin odbaciti zauvijek i hoće li ikad još biti milostiv?

⁸Je li pri kralju milost njegova za vselej? Je li konec obljubi njegovi od roda do roda?

⁹Je li njegova dobrota minula zauvijek, njegovo obećanje propalo za sva pokoljenja?

⁹Ali je pozabil Bog mogočni deliti milost, ali je pa v jezi zaprl usmiljenje svoje? (Sela.)

¹⁰Zar Bog je zaboravio da se smiluje, ili je gnjevan zatvorio smilovanje svoje?"

¹⁰Nato si rečem: To je moja bolezen, leta trpljenja, namenjena mi od desnice Najvišjega.

¹¹I govorim: "Ovo je bol moja: promijenila se desnica Višnjega."

¹¹S hvalo bom spominjal dejanj GOSPODOVIH, da, spominjal se bom vseh čudes tvojih od starodavnosti.

¹²Spominjem se djela Jahvinih, sjećam se tvojih pradavnih čudesa.

¹²In premišljal bom vsaktero delo tvoje in o dejanjih tvojih bom razmišljal.

¹³Promatram sva djela tvoja, razmatram ono što si učinio.

¹³O Bog, v svetosti je steza tvoja; kdo je velik Bog mogočni kakor Bog naš?

¹⁴Svet je tvoj put, o Bože: koji je bog tako velik kao Bog naš?

¹⁴Ti si sam Bog mogočni, čudodelni, pokazal si moč svojo med narodi.

¹⁵Ti si Bog koji čudesa stvaraš, na pucima si pokazao silu svoju.

¹⁵Odrešil si s povzdignjeno roko ljudstvo svoje, sinove Jakobove in Jožefove. (Sela.)

¹⁶Mišicom si izbavio narod svoj, sinove Jakovljeve i Josipove.

¹⁶Videle so te vode, o Bog, videle so te vode in se tresle, da, potresla so se brezna.

¹⁷Vode te ugledaše, Bože, ugledaše te vode i ustuknuše, bezdani se uzburkaše.

¹⁷Izlili so oblaki vode, glas so zagnali gornji oblaki, tudi pšice tvoje so švigale semtertja.

¹⁸Oblaci prosuše vode, oblaci zatutnjiše gromom i tvoje strijele poletješe.

¹⁸Bobnel je grom tvoj v viharju, bliski so razsvetljevali vesoljni svet, potresla se je zemlja in trepetala.

¹⁹Grmljavina tvoja u vihoru zaori, munje rasvijetliše krug zemaljski, zemlja se zatrese i zadrhta.

¹⁹Skozi morje je šla pot tvoja in steza tvoja skozi široke vode, kjer sledovi tvoji niso znani.Vodil si kakor čredo ljudstvo svoje po Mojzesu in Aronu.

²⁰Kroz more put se otvori tebi i tvoja staza kroz vode goleme, a tragova tvojih nitko ne vidje.

²⁰Vodil si kakor čredo ljudstvo svoje po Mojzesu in Aronu.

²¹Ti si svoj narod vodio kao stado rukama Mojsija i Arona.