1Kad bih sve jezike ljudske govorio i anđeoske, a ljubavi ne bih imao, bio bih mjed što ječi ili cimbal što zveči.
1Ако језике човечије и анђеоске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи.
2Kad bih imao dar prorokovanja i znao sva otajstva i sve spoznanje; i kad bih imao svu vjeru da bih i gore premještao, a ljubavi ne bih imao - ništa sam!
2И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам.
3I kad bih razdao sav svoj imutak i kad bih predao tijelo svoje da se sažeže, a ljubavi ne bih imao - ništa mi ne bi koristilo.
3И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.
4Ljubav je velikodušna, dobrostiva je ljubav, ne zavidi, ljubav se ne hvasta, ne nadima se;
4Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се,
5nije nepristojna, ne traži svoje, nije razdražljiva, ne pamti zlo;
5Не чини шта не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,
6ne raduje se nepravdi, a raduje se istini;
6Не радује се неправди, а радује се истини,
7sve pokriva, sve vjeruje, svemu se nada, sve podnosi.
7Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.
8Ljubav nikad ne prestaje. Prorokovanja? Uminut će. Jezici? Umuknut će. Spoznanje? Uminut će.
8Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.
9Jer djelomično je naše spoznanje, i djelomično prorokovanje.
9Јер нешто знамо и нешто пророкујемо;
10A kada dođe ono savršeno, uminut će ovo djelomično.
10А кад дође савршено, онда ће престати шта је нешто.
11Kad bijah nejače, govorah kao nejače, mišljah kao nejače, rasuđivah kao nejače. A kad postadoh zreo čovjek, odbacih ono nejačko.
11Кад ја бејах мало дете као дете говорах, као дете мишљах, као дете размишљах; а кад постадох човек, одбацих детињство.
12Doista, sada gledamo kroza zrcalo, u zagonetki, a tada - licem u lice! Sada spoznajem djelomično, a tada ću spoznati savršeno, kao što sam i spoznat!
12Тако сад видимо као кроз стакло, у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.
13A sada: ostaju vjera, ufanje i ljubav - to troje - ali najveća je među njima ljubav.
13А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима.