1Više puta i na više načina Bog nekoć govoraše ocima po prorocima;
1Бог који је некада много пута и различитим начином говорио очевима преко пророка, говори и нама у последак дана ових преко сина,
2konačno, u ove dane, progovori nama u Sinu. Njega postavi baštinikom svega; Njega po kome sazda svjetove.
2Ког постави наследника свему, кроз ког и свет створи.
3On, koji je odsjaj Slave i otisak Bića njegova te sve nosi snagom riječi svoje, pošto očisti grijehe, sjede zdesna Veličanstvu u visinama;
3Који будући сјајност славе и обличје бића Његовог, и носећи све у речи силе своје, учинивши собом очишћење греха наших, седе с десне стране престола величине на висини,
4postade toliko moćniji od anđela koliko je uzvišenije nego oni baštinio ime.
4И толико бољи поста од анђела колико преславније име од њихова доби.
5Ta kome od anđela ikad reče: Ti si sin moj, danas te rodih; ili pak: Ja ću njemu biti otac, a on će meni biti sin.
5Јер коме од анђела рече кад: Син мој ти си, ја те данас родих? И опет: Ја ћу Му бити Отац, и Он ће ми бити Син.
6A opet, kad uvodi Prvorođenca u svijet, govori: Nek pred njim nice padnu svi anđeli Božji.
6И опет уводећи Првороднога у свет говори: и да Му се поклоне сви анђели Божији.
7Za anđele veli: Anđele čini vjetrovima, sluge svoje plamenom ognjenim,
7Тако и анђелима говори: Који чини анђеле своје духове, и слуге своје пламен огњени.
8ali za Sina: Prijestolje je tvoje, Bože, u vijeke vjekova, i pravedno žezlo - žezlo je tvog kraljevstva.
8А сину: Престо је Твој, Боже, ва век века; палица је правде палица царства Твог.
9Ti ljubiš pravednost, a mrziš bezakonje, stoga Bog, Bog tvoj, tebe pomaza uljem radosti kao nikog od tvojih drugova.
9Омилела Ти је правда, и омрзао си на безакоње: тога ради помаза Те, Боже, Бог Твој уљем радости већма од другова Твојих.
10I: Ti u početku, Gospodine, utemelji zemlju i nebo je djelo ruku tvojih.
10И опет: Ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дела руку Твојих:
11Propast će, ti ćeš ostati, sve će ostarjeti kao odjeća.
11Она ће проћи, а Ти остајеш: и сва ће остарети као хаљина,
12Mijenjaš ih poput haljine, kao odjeću, i nestaju. A ti si uvijek isti - godinama tvojim nema kraja.
12И савићеш их као хаљину, и измениће се: а Ти си Онај исти, и Твојих година неће нестати.
13Za koga pak od anđela ikad reče: Sjedi mi zdesna dok ne položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim!
13А коме од анђела рече кад: Седи мени с десне стране док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
14Svi ti zar nisu služnički duhovi što se šalju služiti za one koji imaju baštiniti spasenje?
14Нису ли сви службени духови који су послани на службу онима који ће наследити спасење?