1Stoga, braćo sveta, sudionici nebeskoga poziva, promotrite Apostola i Velikoga svećenika naše vjere - Isusa:
1Зато, браћо света, заједничари звања небеског, познајте посланика и владику, ког ми признајемо, Исуса Христа,
2on je ovjerovljen kod Onoga koji ga postavi kao ono i Mojsije u svoj kući njegovoj.
2Који је веран Ономе који га створи, као и Мојсије у свему дому његовом.
3Dostojan je doista toliko veće slave od Mojsija koliko veću čast od kuće ima onaj tko ju je sagradio.
3Јер Овај поста толико достојан веће части од Мојсија, колико већу од дома част има онај који га је начинио.
4Jer svaku kuću tkogod gradi, a sve je sagradio Bog.
4Јер сваки дом треба неко да начини; а ко је све створио оно је Бог.
5Da, i Mojsije bijaše ovjerovljen u svoj kući njegovoj kao služnik da posvjedoči za ono što je imalo biti rečeno,
5И Мојсије дакле беше веран у свему дому његовом, као слуга, за сведочанство оног што је требало да се говори.
6ali Krist - kao Sin, nad kućom njegovom. Njegova smo kuća mi ako sačuvamo smjelost i ponos nade.
6Али је Христос као син у дому свом: ког смо дом ми, ако слободу и славу наде до краја тврдо одржимо.
7Zato, kao što veli Duh Sveti: Danas ako glas mu čujete,
7Зато, као што говори Дух Свети: Данас ако глас Његов чујете,
8ne budite srca tvrda kao u Pobuni, kao u dan iskušenja u pustinji
8Не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте у дане напасти у пустињи,
9gdje me kušnjom iskušavahu očevi vaši premda gledahu djela moja
9Где ме искушаше очеви ваши, искушаше ме, и гледаше дела моја четрдесет година.
10četrdeset godina. Zato mi dodija naraštaj onaj pa rekoh: Uvijek su nestalna srca i ne proniču moje putove.
10Тога ради расрдих се на тај род, и рекох: Једнако се мету у срцима, али они не познаше путеве моје;
11Tako se zakleh u svom gnjevu: Nikad neće ući u moj počinak!
11Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој.
12Pazite, braćo, da ne bi u koga od vas srce bilo opako, nevjerno, odmetnulo se od Boga živoga.
12Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце неверства да одступи од Бога Живога;
13Pače hrabrite jedni druge dan za danom dok još odjekuje ono Danas da ne otvrdne tko od vas zaveden grijehom.
13Него се утешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од преваре греховне;
14Doista, sudionici smo Kristovi postali ako, dakako, ono prvo imanje stalnim sačuvamo
14Јер постадосмо заједничари Христу, само ако како смо почели у Њему бити до краја тврдо одржимо;
15kad je rečeno: Danas ako glas mu čujete, ne budite srca tvrda kao u Pobuni!
15Докле се говори: Данас, ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца, као кад се прогневисте.
16Jer, koji su to čuli pa se pobunili? Zar ne svi koji su pod Mojsijem izašli iz Egipta?
16Јер неки чувши прогневише се, али не сви који изиђоше из Мисира с Мојсијем.
17Koji li mu dodijavahu četrdeset godina? Zar ne oni koji sagriješiše, kojih mrtva tijela popadaše u pustinji?
17А на које мрзи четрдесет година? Није ли на оне који сагрешише, који оставише кости у пустињи?
18Kojima se zakle da neće ući u njegov počinak, ako li ne nepokornima?
18А којима се закле да неће ући у покој Његов, него онима који не хтеше да верују?
19I vidimo da ne mogoše ući zbog nevjere.
19И видимо да не могоше ући за неверство.