¹Bojmo se dakle da se, dok ostaje obećanje o ulasku u njegov Počinak, za koga od vas ne bi utvrdilo kako je zakasnio.

¹Да се бојимо, дакле, да како док је још остављено обећање да се улази у покој Његов, не закасни који од вас.

²Jer nama je naviještena blagovijest kao i njima, ali njima Riječ poruke nije uskoristila jer se vjerom nisu pridružili onima koji su poslušali.

²Јер је нама објављено као и онима; али онима не помаже чувена реч, јер не вероваше они који чуше.

³U Počinak doista ulazimo mi koji povjerovasmo, prema onom što je rekao: Tako se zakleh u svom gnjevu: Nikad neće ući u moj počinak, premda su djela od postanka svijeta dovršena.

³Јер ми који веровасмо улазимо у покој, као што рече: Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој, ако су дела и била готова од постања света.

⁴Rekao je doista negdje o sedmom danu ovako: I počinu Bog sedmoga dana od svih djela svojih.

⁴Јер негде рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свих дела својих.

⁵A ovdje opet: Nikad neće ući u moj počinak.

⁵И на овом месту опет: Неће ући у покој мој.

⁶Preostaje dakle da neki imaju u nj ući, a oni koji su prvi primili blagovijest ne uđoše zbog nepokornosti.

⁶Будући, пак, да неки имају да уђу у њега, и они којима је најпре јављено не уђоше за непослушање;

⁷Zato Bog ponovno određuje jedan dan, Danas, u Davidu nakon toliko vremena govoreći, kako je već rečeno: Danas ako glas mu čujete, ne budite srca tvrda.

⁷Опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се пре каза: Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца.

⁸Zbilja, da je Jošua njih u Počinak uveo, ne bi Bog nakon toga govorio o drugome danu.

⁸Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио потом.

⁹Dakle: preostaje neki subotni počinak narodu Božjemu!

⁹Дакле је остављено још почивање народу Божијем.

¹⁰Zaista, tko uđe u njegov počinak, počinuo je od djela svojih kao ono i Bog od svojih.

¹⁰Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих.

¹¹Pohitimo dakle ući u taj Počinak da nitko ne padne po uzoru na takvu nepokornost.

¹¹Да се постарамо, дакле, ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку неверства.

¹²Živa je, uistinu, Riječ Božja i djelotvorna; oštrija je od svakoga dvosjekla mača; prodire dotle da dijeli dušu i duh, zglobove i moždinu te prosuđuje nakane i misli srca.

¹²Јер је жива реч Божија, и јака, и оштрија од сваког мача оштрог с обе стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца.

¹³Nema stvorenja njoj skrivena. Sve je, naprotiv, golo i razgoljeno očima Onoga komu nam je dati račun.

¹³И нема твари непознате пред Њиме, него је све голо и откривено пред очима Оног коме говоримо.

¹⁴Imajući dakle velikoga Velikog svećenika koji prodrije kroz nebesa - Isusa, Sina Božjega - čvrsto se držimo vjere.

¹⁴Имајући, дакле, великог Поглавара свештеничког, који је прошао небеса, Исуса сина Божијег, да се држимо признања.

¹⁵Ta nemamo takva Velikog svećenika koji ne bi mogao biti supatnik u našim slabostima, nego poput nas iskušavana svime, osim grijehom.

¹⁵Јер немамо Поглавара свештеничког који не може пострадати с нашим слабостима, него који је у свачему искушан као и ми, осим греха.

¹⁶Pristupajmo dakle smjelo Prijestolju milosti da primimo milosrđe i milost nađemo za pomoć u pravi čas!

¹⁶Да приступимо, дакле, слободно к престолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за време кад нам затреба помоћ.