1Stoga mimoiđimo početnički nauk o Kristu i uzdignimo se k savršenome ne postavljajući iznovice temelja: obraćenje od mrtvih djela i vjera u Boga,
1Зато да оставимо почетак Христове науке и да се дамо на савршенство: да не постављамо опет темеља покајања од мртвих дела, и вере у Бога,
2naučavanje o krštenjima i polaganje ruku, uskrsnuće mrtvih i vječni sud.
2Науке крштења, и стављања руку, и васкрсења мртвих, и суда вечног.
3To ćemo pak učiniti, dakako, ako Bog da.
3И ово ћемо учинити ако Бог допусти.
4Zaista, onima koji su jednom prosvijetljeni, i okusili dar nebeski, i postali dionici Duha Svetoga,
4Јер није могуће оне који су једном просветљени, окусили дар небески, постали заједничари Духа Светог,
5i okusili Lijepu riječ Božju i snage budućega svijeta,
5И окусили добру реч Божју, и силу оног света, и отпали,
6pa otpali, nemoguće je opet se obnoviti na obraćenje kad oni sami ponovno razapinju Sina Božjega i ruglu ga izvrgavaju.
6Опет обновити на покајање, јер сами себи наново распињу и руже сина Божијег.
7Jer zemlja koja se napije kiše što na nju često pada i rađa raslinjem korisnim onima za koje se i obrađuje, prima blagoslov od Boga;
7Јер земља која пије дажд што често на њу пада, и која рађа поврће добро онима који је раде, прима благослов од Бога;
8ona pak koja donosi trnje i drač, odbačena je, blizu prokletstvu a svršetak joj je: "U oganj!"
8А која износи трње и чичак, непотребна је и клетве близу, која се најпосле сажеже.
9A uvjereni smo, ljubljeni, sve ako tako i govorimo, da je s vama dobro i da ste na putu spasenja.
9Али од вас, љубазни, надамо се бољем и шта се држи спасења, ако и говоримо тако.
10Ta Bog nije nepravedan da bi zaboravio vaše djelo i ljubav što je iskazaste njegovu imenu posluživši i poslužujući svetima.
10Јер Бог није неправедан да заборави дело ваше и труд љубави коју показасте у име Његово, послуживши светима и служећи.
11Želimo ipak da svatko od vas sve do svršetka pokazuje tu istu gorljivost za ispunjenje nade
11Али желимо да сваки од вас покаже то исто старање да се нада одржи тврдо до самог краја;
12te ne omlitavite, nego budete nasljedovatelji onih koji po vjeri i strpljivosti baštine obećano.
12Да не будете лениви, него да се угледате на оне који вером и трпљењем добијају обећања.
13Doista, kad je Bog Abrahamu davao obećanje, jer se nije imao kime većim zakleti, zakle se samim sobom:
13Јер кад Бог Авраму обећа, не имајући ничим већим да се закуне, закле се собом,
14Uistinu, blagosloviti, blagoslovit ću te i umnožiti, umnožit ću te.
14Говорећи: Заиста благосиљајући благословићу те, и умножавајући умножићу те.
15I tako Abraham, strpljiv, postiže obećano.
15И тако трпећи дуго, доби обећање.
16Ljudi se doista kunu onim tko je veći i zakletva im je, kao potkrepa, kraj svake raspre.
16Јер се људи већим куну, и свакој њиховој свађи свршетак је заклетва за потврђење.
17Tako i Bog: htio je baštinicima obećanja obilatije pokazati nepromjenljivost svoje odluke pa zato zajamči zakletvom
17Зато и Бог кад хтеде наследницима обећања обилније да покаже тврђу завета свог, учини посредника клетву:
18da bismo po dva nepromjenljiva čina - u kojima je nemoguće da bi Bog prevario - mi pribjeglice imali snažno ohrabrenje da se držimo ponuđene nade.
18Да би у двема непоколебљивим стварима, у којима Богу није могуће слагати, имали јаку утеху ми који смо прибегли да се ухватимо за наду која нам је дана,
19Ona nam je kao pouzdano i čvrsto sidro duše što ulazi u unutrašnjost iza zavjese,
19Који имамо као тврд и поуздан ленгер душе, који улази и за најдаље завесе,
20kamo je kao preteča za nas ušao Isus postavši zauvijek Veliki svećenik po redu Melkisedekovu.
20Где Исус уђе напред за нас, поставши поглавар свештенички довека по реду Мелхиседековом.