1Jakov, sluga Boga i Gospodina Isusa Krista: dvanaestorma plemena Raseljeništva pozdrav.
1Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест колена расејаним по свету поздравље.
2Pravom radošću smatrajte, braćo moja, kad upadnete u razne kušnje
2Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,
3znajući da prokušanost vaše vjere rađa postojanošću.
3Знајући да кушање ваше вере гради трпљење;
4Ali neka postojanost bude na djelu savršena da budete savršeni i potpuni, bez ikakva nedostataka.
4А трпљење нека дело довршује, да будете савршени и цели без икакве мане.
5Nedostaje li komu od vas mudrosti, neka ište od Boga, koji svima daje rado i bez negodovanja, i dat će mu se.
5Ако ли коме од вас недостаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;
6Ali neka ište s vjerom, bez ikakva kolebanja. Jer kolebljivac je sličan morskom valovlju, uzburkanu i gonjenu.
6Али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које ветрови подижу и размећу.
7Neka takav ne misli da će primiti što od Gospodina -
7Јер такав човек нека не мисли да ће примити шта од Бога.
8čovjek duše dvoumne, nepostojan na svim putovima svojim.
8Који двоуми непостојан је у свима путевима својим.
9Neka se brat niska soja ponosi svojim uzvišenjem,
9А понижени брат нека се хвали висином својом;
10a bogataš svojim poniženjem. Ta proći će kao cvijet trave:
10А богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвет травни.
11sunce ogranu žarko te usahnu trava i cvijet njezin uvenu; dražest mu lica propade. Tako će i bogataš na stazama svojim usahnuti.
11Јер сунце огреја с врућином, и осуши траву, и цвет њен отпаде, и красота лица њена погибе; тако ће и богати у хођењу свом увенути.
12Blago čovjeku koji trpi kušnju: prokušan, primit će vijenac života koji je Gospodin obećao onima što ga ljube.
12Благо човеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће венац живота, који Бог обрече онима који га љубе.
13Neka nitko u napasti ne rekne: "Bog me napastuje." Ta Bog ne može biti napastovan na zlo, i ne napastuje nikoga.
13Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и Он не куша никога;
14Nego svakoga napastuje njegova požuda koja ga privlači i mami.
14Него сваког куша његова сласт, која га вуче и мами.
15Požuda zatim, zatrudnjevši, rađa grijehom, a grijeh izvršen rađa smrću.
15Тада затрудневши сласт рађа грех; а грех учињен рађа смрт.
16Ne varajte se, braćo moja ljubljena!
16Не варајте се, љубазна браћо моја!
17Svaki dobar dar, svaki savršen poklon odozgor je, silazi od Oca svjetlila u kome nema promjene ni sjene od mijene.
17Сваки добри дар и сваки поклон савршени одозго је, долази од Оца светлости, у ког нема промењивања ни мењања видела и мрака;
18Po svom naumu on nas porodi riječju Istine da budemo prvina neka njegovih stvorova.
18Јер нас драговољно породи речју истине, да будемо новина од Његовог створења.
19Znajte, braćo moja ljubljena! Svatko neka bude brz da sluša, spor da govori, spor na srdžbu.
19Зато, љубазна браћо моја, нека буде сваки човек брз чути а спор говорити и спор срдити се.
20Jer srdžba čovjekova ne čini pravde Božje.
20Јер срдња човечија не чини правде Божије.
21Zato odložite svaku prljavštinu i preostalu zloću i sa svom krotkošću primite usađenu riječ koja ima moć spasiti duše vaše.
21Зато одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену реч која може спасти душе ваше.
22Budite vršitelji riječi, a ne samo slušatelji, zavaravajući sami sebe.
22Будите, пак, творци речи, а не само слушачи, варајући сами себе.
23Jer ako je tko slušatelj riječi, a ne i izvršitelj, sličan je čovjeku koji motri svoje rođeno lice u zrcalu:
23Јер ако ко слуша реч а не твори, он је као човек који гледа лице тела свог у огледалу;
24promotri se, ode i odmah zaboravi kakav bijaše.
24Јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав беше.
25A koji se oglÄedÄa u savršenom zakonu slobode i uza nj prione, ne kao zaboravan slušatelj nego djelotvoran izvršitelj, blažen će biti u svem djelovanju svome.
25Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дела, онај ће бити блажен у делу свом.
26Smatra li se tko bogoljubnim, a ne obuzdava svoga jezika, nego zavarava srce svoje, isprazna je njegova bogoljubnost.
26Ако који од вас мисли да верује, и не зауздава језик своЈ, него вара срце своје, његова је вера узалуд.
27Bogoljubnost čista i neokaljana jest: zauzimati se za sirote i udovice u njihovoj nevolji, čuvati se neokaljanim od ovoga svijeta.
27Јер вера чиста и без мане пред Богом и Оцем јесте ова: обилазити сироте и удовице у њиховим невољама, и држати себе неопогањеног од света.