1Sofar iz Naama progovori tad i reče:
1А Софар Намаћанин одговори и рече:
2"Zar na riječi mnoge da se ne odvrati? Zar će se brbljavac još i opravdati?
2Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
3Zar će tvoje trice ušutkati ljude, zar će ruganje ostat' neizrugano?
3Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
4Rekao si: 'Nauk moj je neporočan, u očima tvojim čist sam i bez ljage.'
4Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
5Ali kada bi Bog htio progovorit' i otvorit usta da ti odgovori
5Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
6kada bi ti tajne mudrosti otkrio koje um nijedan ne može doumit', znao bi da ti za grijehe račun ište.
6И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
7Možeš li dubine Božje proniknuti, dokučiti savršenstvo Svesilnoga?
7Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
8Od neba je više: što još da učiniš? Od Šeola dublje: što još da mudruješ?
8То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати?
9Duže je od zemlje - šire je od mora!
9Дуже од земље, шире од мора.
10Ako se povuče, ako te pograbi, ako na sud preda, tko će mu braniti?
10Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
11Jer on u čovjeku prozire prijevaru, vidi opačinu ako i ne gleda.
11Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
12Čovjek se bezuman obraća k pameti i divlji magarac uzdi se pokori.
12Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
13Ako li srce svoje ti uspraviš i ruke svoje pružiš prema njemu,
13Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
14ako li zloću iz ruku odbaciš i u šatoru svom ne daš zlu stana,
14Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
15čisto ćeš čelo moći tad podići, čvrst ćeš biti i bojati se nećeš.
15Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
16Svojih se kušnja nećeš sjećat' više kao ni vode koja je protekla.
16Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
17Jasnije će tvoj život sjat' no podne, tmina će se obratit' u svanuće.
17Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
18U uzdanju svom živjet ćeš sigurno i zaštićen počivat ćeš u miru.
18Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
19Kad legneš, nitko te buniti neće; mnogi će tvoju tražiti naklonost.
19Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
20A zlikovcima ugasnut će oči, neće im više biti utočišta: izdahnut', bit će jedina im nada."
20Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.