1Očima svojim sve to ja vidjeh, ušima svojim čuh i razumjeh.
1Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
2Sve što vi znate znadem to i ja, ni u čemu od vas gori nisam.
2Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
3Zato, zborit' moram sa Svesilnim, pred Bogom svoj razlog izložiti.
3Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
4Jer, kovači laži vi ste pravi, i svi ste vi zaludni liječnici!
4Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
5Kada biste bar znali šutjeti, mudrost biste svoju pokazali!
5О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
6Dokaze mi ipak poslušajte, razlog mojih usana počujte.
6Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
7Zar zbog Boga govorite laži, zar zbog njega riječi te prijevarne?
7Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
8Zar biste pristrano branit' htjeli Boga, zar biste mu htjeli biti odvjetnici?
8Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
9Zar bi dobro bilo da vas on ispita? Zar biste ga obmanuli k'o čovjeka?
9Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
10Kaznom preteškom on bi vas pokarao poradi potajne vaše pristranosti.
10Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
11Zar vas veličanstvo njegovo ne plaši i zar vas od njega užas ne spopada?
11Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
12Razlozi su vam od pepela izreke, obrana je vaša obrana od blata.
12Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
13Umuknite sada! Dajte da govorim, pa neka me poslije snađe što mu drago.
13Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
14Zar da meso svoje sam kidam zubima? Da svojom rukom život upropašćujem?
14Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
15On me ubit' može: nade druge nemam već da pred njim svoje držanje opravdam.
15Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
16I to je već zalog mojega spasenja, jer bezbožnik preda nj ne može stupiti.
16И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
17Pažljivo mi riječi poslušajte, nek' vam prodre u uši besjeda.
17Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
18Gle: ja sam pripremio parnicu, jer u svoje sam pravo uvjeren.
18Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
19Tko se sa mnom hoće parničiti? - Umuknut ću potom te izdahnut'.
19Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
20Dvije mi molbe samo ne uskrati da se od tvog lica ne sakrivam:
20Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
21digni s mene tešku svoju ruku i užasom svojim ne straši me.
21Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
22Tada me pitaj, a ja ću odgovarat'; ili ja da pitam, ti da odgovaraš.
22Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
23Koliko počinih prijestupa i grijeha? Prekršaj mi moj pokaži i krivicu.
23Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
24Zašto lice svoje kriješ sad od mene, zašto u meni vidiš neprijatelja?
24Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
25Zašto strahom mučiš list vjetrom progonjen, zašto se na suhu obaraš slamčicu?
25Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
26O ti, koji mi gorke pišeš presude i teretiš mene grijesima mladosti,
26Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
27koji si mi noge u klade sapeo i koji bdiš nad svakim mojim korakom i tragove stopa mojih ispituješ!
27И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
28Život mi se k'o trulo drvo raspada, k'o haljina što je moljci izjedaju!
28А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.