1Elifaz Temanac progovori tad i reče:
1А Елифас Теманац одговори и рече:
2"Zar šupljom naukom odgovara mudrac i vjetrom istočnim trbuh napuhuje?
2Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
3Zar on sebe brani riječima ispraznim, besjedama koje ničem ne koriste?
3Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
4Još više ti činiš: ništiš strah od Boga, pred njegovim licem pribranost ukidaš.
4А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
5Tvoje riječi krivicu tvoju odaju, poslužio si se jezikom lukavih,
5Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
6vlastita te usta osuđuju, ne ja, protiv tebe same ti usne svjedoče.
6Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
7Zar si prvi čovjek koji se rodio? Zar si na svijet prije bregova došao?
7Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
8Zar si tajne Božje ti prisluškivao i mudrost čitavu za se prisvojio?
8Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
9Što ti znadeš, a da i mi ne znamo, što ti razumiješ, a da to ne shvaćamo?
9Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
10Ima među nama i sijedih i starih kojima je više ljeta no tvom ocu.
10И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
11Zar su ti utjehe Božje premalene i blage riječi upućene tebi?
11Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
12Što te srce tvoje tako slijepo goni i što tako divlje prevrćeš očima
12Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
13kad proti Bogu jarost svoju okrećeš, a iz usta takve riječi ti izlaze!
13Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
14Što je čovjek da bi čist mogao biti? Zar je itko rođen od žene pravedan?
14Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
15Gle, ni u svece se On ne pouzdava, oku njegovu ni nebesa čista nisu,
15Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
16a kamoli to biće gadno i buntovno, čovjek što k'o vodu pije opačinu!
16А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
17Mene sad poslušaj, poučit' te hoću, što god sam vidjeh, ispričat' ti želim,
17Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
18i ono što naučavahu mudraci ne tajeć' što su primili od pređa
18Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
19kojima je zemlja ova bila dana kamo tuđin nije nikada stupio.
19Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
20Zlikovac se muči cijelog svoga vijeka, nasilniku već su ljeta odbrojena.
20Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
21Krik strave svagda mu u ušima ječi, dok miruje, na njeg baca se razbojnik.
21Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
22Ne nada se da će izbjeći tminama i znade dobro da je maču namijenjen,
22Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
23strvinaru da je kao plijen obećan. On znade da mu se dan propasti bliži.
23Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
24Nemir i tjeskoba na njeg navaljuju, k'o kralj spreman na boj na nj se obaraju.
24Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
25On je protiv Boga podizao ruku, usuđivao se prkosit' Svesilnom
25Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
26Ohola je čela na njega srljao, iza štita debela dobro zaklonjen.
26Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
27Lice mu bijaše obloženo salom a bokovi pretilinom otežali.
27Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
28Razrušene je zaposjeo gradove i kućišta nastanio napuštena. Srušit će se ono što za sebe sazda;
28И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
29cvasti mu neće, već rasuti se blago, sjena mu se neće po zemlji širiti.
29Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
30On se tami više izmaknuti neće, opržit će oganj njegove mladice, u dahu plamenih usta nestat će ga.
30Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
31U taštinu svoju neka se ne uzda, jer će mu ispraznost biti svom nagradom.
31Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
32Prije vremena će svenut' mu mladice, grane mu se nikad neće zazelenjet'.
32Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
33Kao loza, grozd će stresat' svoj nezreo, poput masline pobacit će cvatove.
33Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
34Da, bezbožničko je jalovo koljeno, i vatra proždire šator podmitljivca.
34Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
35Koji zlom zanesu, rađaju nesreću i prijevaru nose u utrobi svojoj."
35Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.